On je rekao da bi još jedan neuspešan pokušaj prodaje ostavio nesagledive ekonomske posledice po tu kompaniju.

"Telekom se neće prodati pošto poto, iz razloga ekonomske nužnosti, jer to neće rešiti naše probleme, a i ne želimo da se odričemo kompanije koja realno ima veliki potencijal", rekao je on u intervju Tanjugu.

Ministar je istakao da se vrednost Telekoma ne smanjuje time sto ova kompanija deo dobiti uplaćuje u budžet umesto da investira, već zato što prolazi kroz sve probleme sa kojima se suočavaju telekomunikacioni operateri u regionu.

"Videćemo kako će proći i druge telekomunikacione kompanije u regionu koje se prodaju, poput slovenačkog operatera", rekao je on.

Interesovanje za Telekom su, kako je Ljajić naveo, i tokom proteklog mandata vlade iskazivali razni investicioni fondovi i telekomunikacione kompanije.

"U ovom trenutku je rano govoriti da se odmaklo u tim razgovorima", naveo je on.

Upitan kakav će biti doprinos Ministarstva trgovine na smanjenje sive ekonomije, Ljajić je rekao da se trenutno razmatraju dva modela.

"Jedna je mogućnost da se formira generalni inspektorat koji bi bio krovno telo kome bi pripadale manje vise sve inspekcije i uspostavila bi se veća efikasnost svih inspekcija", rekao je Ljajić i dodao da taj model zahteva dugoročnu analizu.

Drugi model, kako je objasnio, podrazumeva uspostavljanje jednog zajedničkog tela koje će koordinirati rad svih inspekcija.

"Inspektori nam u proseku imaju 50 godina, tehnološki naše inspekcije nisu opremljene na najbolji način i sigurno je da bi za smanjenje sive ekonomije rad isnpekcijskih službi morao da bude efikasniji", naveo je on.

Ljajić danas nije mogao da precizira u kojoj meri će smanjenje plata za 10 odsto u javnom sektoru uticati na pad u maloprodaji.

"U 2013. smo imali smanjenje prometa u maloprodaji u svim zemljama regiona, pa ni Srbija, sa padom od 5,7 odsto, nije bila izuzetak. Očekuje se dalji pad prometa u malopodaji i to je činjenica sa kojom se suočavaju sve zemlje regiona", rekao je Ljajić navodeći da je upravo to bio razlog zbog kojeg se dobar deo vlade zalagao da ne dođe i do smanjenja penzija.

To bi, naime, uz smanjenje plata u javnom sektoru, drastično uticajalo na pad kupovne moći građana, uveren je Ljajić, koji navodi da bi veće uštede u penzionom fondu od svih najavljenih mera, poput povećanja starosne granice i penala prevremenu penziju, donelo "prebacivanje 100.000 ljudi iz sive zone u legalne tokove".

Ocenivši da je rano za sud o radu nove vlade, Ljajić je primetio da se ipak oseća "nova energija potrebna da bi se sprovelo sve ono što je premijer rekao u ekspozeu".

A upitan da li je u njegovom resoru već napravljen plan ušteda voznog parka, on je rekao da je taj posao ministarstvo obavilo još u prošlom mandatu s obzirom da je ovaj resor raspolagalo najmanjim budžetom.

"Nakon smanjenja troškova po ministarstvima, sledeći korak mora da bude sređivanje u javnim preduzećima i tu se mogu napraviti daleko veće uštede nego u državnoj administraciji". naveo je ministar upozorivši da je realno za vladu najproduktivniji period do proleća 2016, nakon čega sledi serija izbora - od redovnih lokalnih, 2017. predsedničkih a 2018. redovnih parlamentarnih.

On, naime, tvrdi da izborne kampanje nisu dobar ambijent za sprovodnjenje krupnih suštinskih reformi i da zato sada moramo da uradimo sve kako bi građani mogli da osete benefite tih reformi 2016. godine.

A kao prve poteze Ministarstva na cijem je čelu Ljajić najavljuje donošenje zakona o elektronskim komunikacija, zakona o zaštiti potrosača i zakona o robnim rezervama, sve to do kraja juna, dok kao najvažniji zadatak svog resora navodi završetak procesa digitalizacije do juna 2015. godine, dalju liberalizaciju tržišta i nastavak pregovora o zaključivanju bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini.