Dok su proizvođači pšenice sa drugih meridijana zagledani u Ukrajinu i procenjuju kako će ratni sukob u zemlji koja izvozi 10 miliona tona godišnje (šesta u svetu), u regionu ratare više brine bolest koja izjeda rod.

U Slavoniji su već podigli uzbunu, dok se u Vojvodini potiho nadaju da će proći bar upola lošije nego komšije.

Poljoprivrednik Mario Milušić iz Piškorevaca u Slavoniji pod pšenicom ima 100 hektara i zabrinjavaju ga i rđa i cena pšenice.

"Slavoniju je pogodila rđa, raširi se u jednom danu na velikom prostoru. Ima je i u Sremu, oko Zagreba, u Podravini... Od mojih 100 ektara rđa je zahvatila 40, a u Đakovštini sigurno 60 posto površina pod pšenicom", rekao je Milušić.

Prema njegovim rečima, njive se žute od rđe, koja suši biljku, a ne može se prskati pesticidima zbog kiše, piše danas Glas Slavinije, a prenosi portal SEEbiz.

"Do žetve će biti potrebno i do četiri prskanja, dva više nego inače. Rrđa će smanjiti prinos 30-40 odsto", rekao je Milušić.

Direktor Žitozajednice Nada Barišić navela je da je u Hrvatskoj ove godine zasejano 20 odsto manje pšenice, ali je to poslednjih pet godina prosek, napominjući da se 2014. očekuje prinos od 800.000 tona pšenice, imajući da su potrebe Hrvatske maksimalno 550.000 tona hlebnog žita godišnje.

Za to vreme u Vojvodini, gde je takođe izostala puna zaštita, se nadaju da ć

će njihova šteta biti daleko manja. Dopisnici Tanjuga su prošle nedelje javili da je na svim vojvođanskim poljima, zbog izostanka adekvatne i pravovremene zaštite, primetna pojava rđe kod pšenice, koja će u subotičkom ataru izazvati umanjenje prinosa na oko 20 odsto zasejanih površina.

Kako je Tanjugu rekao direktor Poljoprivredne stručne službe Subotica Damir Varga, uprkos upozorenjima, poljoprivredni proizvođači nisu obavili prvi tretman i zaštitu, jer su usevi imali zdrav izgled, ali zbog temperatura od oko 15 stepeni i jakih rosa, došlo je do širenja patogena koji uzrokuju rđu pšenice.