Evropska banka za obnovu i razvoj snizila prognozu rasta privrede Srbije za ovu godinu na jedan odsto sa prethodnih 1,3 odsto, zbog potencijalnog velikog kresanja javne potrošnje koje bi mogla preduzeti aktuelna Vlada Srbije.
U izveštaju EBRD-a se, međutim, upozorava na velike fiskalne izazove sa kojima je suočena Srbija, poput velikog budžetskog deficita (koji je iznad sedam odsto BDP-a), i javnog duga koji je preko 60 odsto BDP-a.
Iz tog razloga, EBRD je pozvala na fiskalno pooštravanje, koje će međutim ograničiti rast u naredne dve godine, ali će izvoz nastaviti da bude glavni pokretač rasta u 2014. godini.
ERBD je, takođe, saopštila da Srbija ima značajne trgovinske i investicione veze sa Rusijom, zbog čega je prisutna neizvesnost u uslovima aktuelne situacije, dok bi se kriza u ruskoj privredi mogla odraziti na broj turista u Bugarskoj i Crnoj Gori.
Srbija će, prema prognozama EBRD-a, ove i sledeće godine imati rast od 1 odsto, Bosna i Hercegovina od 1,8 i dva odsto, Crna Gora od tri i 2,5 odsto, a Slovenija ove godine nulti, a iduće godine rast od jedan odsto.
U regionu zemalja u tranziciji, Hrvatska je jedina, uz krizom pogođenu Ukrajinu, koja ove godine ostaje u recesiji i to zbog slabog rasta kredita i investicija, usled čega će ove godine usporiti za 0,5 odsto, a iduće godine ostvariti rast od 0,5 odsto.
ERBD je istovremeno snizila prognozu rasta regiona u kom deluje na 1,4 odsto za 2014. godinu sa januarske procene rasta od 2,7 odsto.
Prema izveštaju EBRD-a, objavljenom na zvaničnom sajtu banke, region u kome ta institucija investira, pre svega bivše komunističke zemlje širom centralne i istočne Evrope, ali i Turska i zemlje u razvoju u severnoj Africi i na Bliskom istoku, prošle godine je ostvario zajednički rasta od 2,3 odsto.
"Izgledi za rastom u zemljama u tranziciji su znatno pogoršani u poređenju sa januarskim prognozama, što umanjuje nadu da će nastavak usporavanja u tom regionu, koji je primetan od 2011. godine, biti preokrenut u 2014. godini", dodaje se u izveštaju EBRD-a.
"Ipak, skroman rast od 1,9 odsto bi mogao uslediti u 2015. godini, ali samo ako ne dođe do eskalacije rusko-ukrajinske krize", dodaje se u izveštaju.
