Popularne "milka" čokolade, kozmetika, hrana, duvan, naftni derivati - u Srbiji se prodaju u sivoj zoni, a legalni trgovci i državna kasa godišnje izgube stotine miliona evra.
Prema njenim rečima, na prvom mestu učešća u trgovini je Delez sa 12 odsto učešća, zatim sledi siva zona sa 10 odsto, a Merkator je na trećem mestu sa oko osam odsto učešća.
"Kad pitam ljude zašto kupuju robu poput kozmetike na pijaci, oni kažu da im je to dvadesetak odsto jeftinije", navela je Pejanović na konferenciji koju su organizovale Asocijacija medija i "Medija njuz konsalting", a podržala Ambasada SAD.
Prema procenama, siva zona zakida državnu kasu godišnje ukupno za oko tri milijarde evra, a samo na slatkišima, cigaretama i benzinu izgube se stotine miliona, rečeno je na današnjoj konferenciji posvećenoj sivom tržištu.
Marko Milanković, menadžer komunikacija u Neltu, preko koga dolaze "milka" čokolade, tvrdi da je samo od šverca tog brenda čokolade država u 2013. izgubila oko dva miliona evra.
"A šteta koju siva zona proizvodi razarajući normalna poslovna tkiva, ne može se izraziti novcem", rekao je Milanković.
Predstavnica Centroštampe i Američke privredne komore, Olivera Papić, izjavila je danas da se posledice sive ekonomije osećaju i na kioscima.
"Promet opada zbog šverca duvana, jer se manje kupuju i cigarette, ali i druga roba koju bi neko kupio uz cigarete", navela je Papić.
Sivo tržište je prethodnih godina napravilo problem svima na tržištu naftnih derivate, poručio je i generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović.
Gubici su u 2011. i 2012. dostizali do 100 miliona evra, u 2013. godoini 130 miliona, kažu naftaši.
Prema rečima Mičćovića, država je donekle suzbila sivu zonu u ovoj oblasti, ali je rano reći u kojoj meri, a sada kako kaže, država treba da osnaži inspekcijski nadzor.
"Članovi našeg udruženja, kompanije poput Lukoila, OMV-a, EKO svoj opstanak vezuju za angažman države. A nedostatak konkurencije koji će pogurati cene ako se neko od njih povuče s tržišta, niko ne želi da vidi", naveo je Mićović.
"Država bi trebalo da pooštri kontrolu. Sada na primer, izdvaja oko dva miliona dinara za kontrolu, a to je dovoljno za 30 objekata. U Srbiji ima više od 1.200 benzinskih pumpi. Procenjuje se da je za rad inspekcijskih službi potrebno izdvoijiti bar 15 miliona dinara", ukazao je generalni sekretar Naftnog saveta Srbije Slobodan Sokolović.
Oslikavajući proboem ilegale trgovine rezanim duvanom, direktor Japan tobako internešenela u Srbiji,"Goran Pekez, poručio je da je Srbija a od oktobra 2012. do danas kroz sivu zonu izgubila novac potreban za izgradnju mosta Zemun-Borča, odnosno oko 200 miliona evra.
Prema njegovim rečima, zbog šverca duvana, legalno tržište duvana je palo za 20 odsto, jer je, kako kaže, za svaki kilogram ilegalnog duvana, manji promet za 10.500 dinara.
"Dobro je što je država pojačala kontrolu, pa se sada time bavi i policija i poreski inspektori. Takođe, dobro je i što su zaprećene veće kazne, poput kazne zatvora do pet godina zbog šverca duvana", rekao je Pekez.
