Ukazujući da je prvi posao države nakon nesreće da obnovi infrastrukturu, a da je radna akcija, kao vid angažovanja, sintagma prihvatljiva kao sećanje na raniji entuzijazam u obnovi i izgradnji zemlje, Tabaković kaže da bi građani sada isto tako mogli da se organizuju.

"Bilo bi dobro da napravimo nešto između radnih akcija i javnih radova koji su preko potrebni Srbiji", rekla je Tabaković u razgovoru za Tanjug.

Upitana da li budžet Srbije može da podnese taj trošak, ona kaže da je budžet ranije podnosio mnoga iracionalna trošenja, a ovo, tvrdi, nije trošak već investicija.

"Ne bih da u ovom trenutku sabiram cifre iz svih afera, zbog kojih je trpeo budžet, a čiji su mnogi vinovnici iza rešetaka ili će to biti. Ima sredstava da se ovakve akcije podrže, jer sve što je ulaganje u izgradnju i posao nije trošak nego investiciona potrošnja koja samo može da generiše neke nove i veće prihode u budžet", izričita je Tabaković.

U ovoj zemlji, podvlači ona, ima dovoljno novca, samo je on loše raspoređen i "potpuno svesno do dolaska ove nove vlasti, nije bio dobro kontrolisan".

Govoreći o nesreći koja je zadesila Srbiju, guverner je istakla da je ponosna na jedinstvo mladih.

"Premijer Aleksandar Vučić je dao lični primer i pozvao omladinu, a oni su prepoznali iskrenost tog napora, kao i stav da nikad ne možete od drugog da očekujete nešto ako vi sami ne date sve od sebe. To ne može ostati bez rezultata", poručila je Tabaković.

Kad je reč o šteti nanetoj poljoprivredi, ona je navela da postoje preliminarne procene centralne banke, kao i da je šteta velika, ali i da je uverena da to neće pogurati inflaciju iznad zacrtanog cilja.

"Ne samo da želim da budem optimistična, već želim da uverim građane da ne očekujem povećanje cena poljoprivrednih proizvoda. Kako trgovci iz uvoza nadomeštaju nedostatak domaće proizvodnje povrća i voća, na takav način će moći i država da reaguje u sezoni, jer ta proizvodnja jeste pretrpela gubitke", poručila je Tabaković.

U ovom trenutku je, kako kaže, više od 40 odsto ukupnih voćnih zasada pretrpelo štetu. Zbog toga ćemo, smatra ona, osetiti posledice nedostatka voća u sezoni kada se domaćom proizvodnjom doprinosi najboljoj ponudi na pijaci.

Velike štete su, dodaje, u oblasti stočarstva, mnogo veće nego u oblasti poljoprivredne proizvodnje i voća, ali preciznijih podataka još uvek nema.
Ona navodi da je jedna petina poljoprivrednih površina pogođena poplavama, oranice najmanje, ali je veliki broj plastenika koji se nalazio pored reka uništen.

Cene ranog povrća iz plastenika su, prema njenim rečima, dobrim delom doprinosile snižavanju inflacije u sezoni kada nije bilo potrebe za uvozom.

Narodna banka Srbije će, kako kaže Tabaković, svesrdno pomoći da se prevaziđe ova situacija, a prvo što može da uradi jeste da održi finansijsku stabilnost, i ciljanu inflaciju u srednjem roku.

Značajna je, kako kaže, i odluka koju je NBS juče donela, a kojom se ukidaju sve naknade i provizije za otvaranje namenskih računa, dinarskih i deviznih, kao i na sve uplate namenjene za pomoć ugroženima u poplavama.

"Ovoga puta zaista nemamo nameru da apelujemo, već zahtevamo od banaka da se ponašaju na isti način prilikom otvaranja i uplata na namenske račune. Svaka zloupotreba sredstava je neoprostiva, a posebno kada siromašan pomaže onome ko je siromašniji od njega", ističe Tabaković.