Bespovratna finansijska pomoć za Srbiju iz Fonda solidarnosti Evropske unije može maksimalno iznositi 174,6 miliona evra, što neće biti dovoljno za otklanjanje štete od poplava, kažu iz NBS.
Zbog toga se moramo osloniti na sopstvene snage, izjavio je danas predstavnik Narodne banke Srbije (NBS) Milan Šojić.
"EU je za 2014. procenila da imamo 29,1 milijardu evra bruto nacionalnog dohotka...Postavljena je granica od 0,6 odsto bruto nacionalnog dohotka i preko toga ne daju iz ovog fonda", kazao je Šojić u Privrednoj komori Srbije.
Šojić, koji je viši savetnik u Direktoratu za ekonomska istraživanja i statistiku NBS, napomenuo je da je dodatna sredstva moguće obezbediti iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i eventualno drugih izvora.
EU klasifikuje prirodne nepogode u nekoliko kategorija - razarajuće, regionalne i manje štete, a ova naša šteta od poplava je razarujuća, katastrofalna, rekao je Šojić na vanrednoj sednici Udruženja za poljoprivredu PKS.
Govoreći o nivou bespovratnih sredstava koja se mogu dobiti iz Fonda solidarnosti EU, osnovanog 2002. godine, Šojić je naveo primere Češke, Austrije i Nemačke.
Češka je imala četiri poplave. Najveća je bila u avgustu 2002. godine i šteta je iznosila 2,3 milijarde evra, a dobili su 129 miliona evra pomoći iz Fonda solidarnosti EU, naveo je Šojić.
Austrija je 2002. godine imala katastrofalnu poplavu - šteta je bila 2,9 milijardi evra, a iz pomenutog fonda su dobili 134 miliona evra, rekao je Šojić.
Prema njegovim rečima, najveći iznos je isplaćen zbog katastrofalnih poplava u Nemačkoj u avgustu 2002. godine.
Procenjena šteta je iznosila 9,1 milijardu evra, a Nemačka je dobila 444 miliona evra bespovratne pomoći, istakao je Šojić i dodao da je Nemačka iz Fonda solidarnosti EU za sve ove godine dobila 971 milion evra.
Šojić je rekao i da posle ovoga potpuno treba promeniti odnos prema poljoprivredi i vodoprivredi Srbije, i značajno uvećati njihovo učešće u budžetu.
