Isparile stotine hiljada hektara oranica

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

"Isparile" stotine hiljada hektara oranica

Izvor Tanjug
Izvor Tanjug

Više stotina hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta u Srbiji je "nestalo", odnosno toliko je neslaganje između podataka dobijenih Popisom poljoprivrede iz 2012. godine i podataka Katastra nepokretnosti.

Podaci o ogromnom neslaganju između stvarnog popisanog poljoprivrednog zemljišta i onog koje se tako ranije samo procenjivalo ili se kao takvo vodilo u knjigama katastara, izneti su na Završnoj konferenciji posvećenoj rezultatima tog popisa koja se održava u Subotici.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić ocenio je da podaci dobijeni popisom otrežnjavaju o stanju poljoprivrede, posebno resursa.

On je precizirao da je najkritičnije zemljište, jer postoji ogromno neslaganje između statističkih izveštaja i popisa, kao i popisa i podataka u katastru.

Ševarlić smatra da je ključno pitanje to kako je moguće da se popisom u Vojvodini dobije više zemljišta nego što postoji u katastru, kao i to gde je "nestalo" nekoliko stotina hiljada hektara evidentiranih u katastru, a nema ga u popisu, uz svo uvažavanje toga da poljoprivrednici nisu davali tačne podatke tokom popisa.

"Generalno gledano, mi imamo veoma neodgovoran odnos prema zemljištu kao prirodnom resursu i izgubili smo izuzetno velike površine poljoprivrednog zemljišta", rekao je Ševarlić.

Zbog toga se, po njegovim rečima, sada postavlja pitanje da li se orijentisati na intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju, iako zbog "demografskog sloma" za tim nema velike potrebe pošto ima dovoljno zemljišta po glavi stanovnika zahvaljujući činjenici da se njihov broj svake godine smanjuje.

"Mi smo sa svim drugim tranzicionim zemljama predmet ataka od onih koji žele da ugrabe ovaj prirodni resurs i da ga stave pod svoje vlasništvo, što je globalni proces", rekao je Ševarlić.

Agroekonomista Milan Prostran smatra da su Popisom 2012. godine utvrđene kritične tačke, koje treba da postanu predmet pažnje kreatora agrarne politike Srbije.

Kao najvažnije kritične tačke Prostran je označio korišćenje državnog zemljišta, koje se slabije koristi i ima ga dosta neobrađenog, zatim stočarstvo, za koje je ocenio da je "na crvenoj liniji" - ili će nestati, ili će biti podignuto na viši nivo.

Treća kritična tačka, po njegovom viđenju, jeste oprema i mehanizacija, bez koje se, kako je rekao, ne može u visokoproduktivnu poljoprivredu koja bi bila konkurentna proizvodnji u Evropskoj uniji.

Osim toga, dodao je Prostran, kritična tačka je i mala veličina poseda gazdinstva, koja iznosi između 3 i 4 hektara, što je pet puta manje od proseka Evropske unije koji iznosi 21 hektar po gazdinstvu.

Od svega navedenog, po Prostranovom mišljenju, u najvećoj krizi je mlečno govedarstvo, gde su poplave doprinele da se ono nalazi u još težoj situaciji. Stanje se, po njegovom mišljenju, ne može popraviti bez povolnijih kredita jer se farmeri ne mogu nositi sa sadašnjim kamatama.

Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije, komentarišući podatke dobijene popisom, rekao je da su veoma korisni, da je metodologija dobra i primenjiva, te da su sa Republičkim zavodom za statistiku već ostvarili kontakte za analize.

On je dodao da će na osnovu analiza, PKS upućivati predloge i smernice Ministarstvu poljoprivrede, kako vezano za formiranje budžeta, tako i za regionalizaciju.

"Ono što je bilo bitno je da smo uradili dobru studiju za ruralni razvoj. To je još u povoju, ali je predato ministarstvu na analizu i za doradu. Znamo da je 80 odsto područja Srbije u ruralnim krajevima, da je 1,4 miliona zaposleno u poljoprivredi, da imamo oko 630.000 domaćinstava" To su opšti podaci, ali to može mnogo da dorinese analizama koje su potrebne za unapređenje poljoprivrede, rekao je Budimović.

Završnoj konferenciji posvećenoj primeni podataka iz Popisa poljoprivrede u Subotici, koja traje i sutra, prisustvuju eksperti, akademici, profesori, stručnjaci iz oblasti statistike iz celog regiona kako bi ukazali na značaj podataka i razmenili iskustva za zemljama koje su pre Srbije završile proces popisa poljoprivrede.

Popis poljoprivrede sproveden je od 1. oktobra do 15 decembra 2012. godine, prvi put nakon 40 godina. Proces je sufinansirala Evropska unija sa 24 miliona evra, a sprovelo na terenu oko 60.000 popisivača.

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

special-image

PRODAVNICA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader