Preko Uprave carine u Srbiju je do sada ušlo oko 5.000 tona humanitarne pomoći namenjenje ugroženima od katastrofalnih poplava.
Pomoćnik direktora Uprave carina Veselin Milošević, međutim, kaže da je to isključivo zato što sve što prelazi granicu, pa i humanitarne pošiljke moraju biti temeljno kontrolisane.
Podsetio je da je nedavno na graničnom prelazu Batrovci u paketima humanitarne pomoći, na primer, pronađeno vatreno oružje.
Zato su, dodao je, neophodne temeljne kontrole - da bi bilo sačuvano zdravlje stanovništva, ali i zbog pokušaja pojedinih da takve situacije zloupotrebe.
"Sigurni smo da i o tome neko razmišlja, pa su kontrole postavljene tako da spreče eventualne zlouotrebe", rekao je Milošević za agenciju Tanjug.
On je dodao da Uprava carina raspolaže sa određenim brojem kvalitetnih skenera kroz koje prolazi sva kontrolisana roba, ali i sarađuje sa specijalizovanim službama, odeljenjem za suzbijanje krijumčarenja, carinskim istragama, obaveštajnom službom.
"Sve su to specijalizovane ekipe ljudi koji se bave vanrednim merama kontrole. Uz to, dodaje, carina sarađuje i sa stranim carinskim administracijama, ali i sa srpskim Ministarstvom unutrašnjih poslova", naveo je Milošević.
On je apelovao na donatore i vozače da budu strpljivi, jer je, kako kaže, izuzetno važno da do ugroženih ne dođe pomoć koja bi eventualno mogla da doprinese razvoju pojedinih bolesti.
"Čekanja na graničnim prelazima su u najgorem slučaju nekoliko sati. Ali, kada se kontroliše roba za koju nije potrebna kontrola inspekcijske službe, onda ona prolazi za svega nekoliko minuta. Postupak je pojednostavljen i prioritetan, a službenik bilo kog ranga podleže odgovornosti ako postupa drugačije", izričit je Milošević.
Prema njegovim rečima, zaštita, bezbednost i zdravlje građana je na prvom mestu i zato će carinska kontrola biti sprovedena na najbolji mogući način sve dokle god pomoć bude stizala.
Zahvalivši svim zemaljama koji su uputili humanitarnu pomoć, Milošević je napomenuo da nju konstrolišu i saglasnost daju nadležna ministarstva i inspekcije - od veterinarske, sanitarne do Agencije za lekove.
Ipak, on ističe da je, kao u svakom drugom poslu, potrebno i poverenje, jer bi, kako kaže, šteta mogla biti veća od koristi.
Milošević je naveo da najveća količina humanitarne pomoći dolazi iz bivših jugoslovenskih republika, ostalih susednih zemalja i iz EU, i to su uglavnom hrana, voda, lekovi, sredstva za higijenu, hemija...
Značajna pomoć je, kaže, stigla iz Ruske Federacije - spasilačke opreme, specijalne mašine za pranje i čišćenje ulica...
"Za sada nemamo nijedan slučaj da je Uprava carina naplatila dažbine na uvoz humanitarne pomoći, a kada se kaže da je roba ocarinjena, to znači da je ona prošla kontrolu", precizan je Milošević.
