Državni vrh Srbije poručio je danas da Srbija nije odložila početak gradnje Južnog toka kroz našu zemlju, da zasad teče sve kao što je i planirano, a da će eventualno drugačiju odluku doneti samo Vlada Srbije.
"Takvu odluku donosi vlada, a vlada nije zasedala. Za nas teče sve kao što je i planirano, ako bude bilo kakvih promena vlada će doneti odluku i bićete o tome obavešteni", rekao je premijer Aleksandar Vučić u Vladi Srbije napomenuvši "da bi voleo da postoji više strpljenja u donošenju odluka kao što je ova".
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je takođe danas da je nacionalni interes Srbije da realizuje gradnju Južnog toka.
"Mislim da niko sebi neće uzeti pravo da ugrozi energetsku bezbednost i stabilnost, građana u ovom delu Evrope, uključujuci i Srbiju. Kao što je rekao i premijer, Srbija nije donela odluku da se obustave radovi. Mi čekamo da vidimo šta će se dalje desiti", rekao je Dačić novinarima u Gradskoj biblioteci i dodao da što se Srbije tiče, "mi smo spremni" za realizaciju gradnje gasovoda.
Ministar je rekao da mu se čini da od Rusije, pa do krajnjeg cilja Južnog toka, samo Srbija nije članica EU i da bi, kako je rekao, o tome, valjda, trebalo da govore i neki drugi, na primer, Italija, Austrija, Mađarska, Bugarska, jer svi oni imaju potpisane sporazume sa Rusijom.
Ministar energetike Srbije Aleksandar Antić je ranije, takođe, izjavio da Srbija ne planira da odlaže početak izgradnje dela gasovoda Juži tok, nakon što je EU ove nedelje zatražila od Bugarske da obustavi radove na tom projektu.
Antić je u intervjuu Rojtersu rekao da nema "planova za odlaganje izgradnje", ali i da stav Srbije po tom pitanju "nije konačan i da će Beograd pratiti razvoj situacije i donositi odluke u skladu sa tim".
"Verujem da će Evropska komisija i članice EU pronaći rešenje, jer je ovo evropski projekat, koji je u interesu energetske bezbednosti", naveo je Antić.
On je potom, za današnji Blic rekao da budućnost tog projekta zavisi, pre svega, od dogovora Evropske komisije sa zemljama članicama EU i Rusijom.
Sa druge strane, potpredsednica Vlade Srbije i bivša ministarka energetike Zorana Mihajlović je za taj list rekla će Srbija, s obzirom na odluku Bugarske za suspenduje radove, morati da odloži početak gradnje tog gasovoda.
"Bugarska je čvorište, pa samim tim, dok se ne okončaju razgovori Bugarske sa Briselom i EU sa Rusijom, i mi stojimo. Ili dok Rusija ne promeni rutu. Ali svakako, rezultat i jednog i drugog scenarija znači odlaganje radova u našoj zemlji", rekla je Mihajlovićeva za Blic.
Bugarska je obustavila radove na projektu Južni tok, saopštio je u nedelju bugarski premijer Plamen Orešarski, nakon susreta sa grupom američkih senatora.
"Primili smo zahtev od Evropske komisije (EK), nakon čega sam maložio suspendovanje radova. Dalje aktivnosti će biti jasnije nakon dodatnih konsultacija s Briselom" izjavio je Orešarski, javio je Itar-Tas.
EU je u sredu zatražila od Bugarske da obustavi realizaciju Južnog toka. Predstavnica EK za energetiku, Sabina Berger, navela je tom prilikom dva pravna razloga za takav korak. Jedan je zahtev EK za usaglašavanje bilateralnih vladinih sporazuma za izgradnju Južnog toka sa normama Trećeg energetskog paketa.
Brisel je, naime, osumnjičio Bugarsku za narušavanje evropskih pravila prilikom raspisivanje tendera za izgradnju infrastrukturnih projekata i davanja privilegija ruskim i bugarskim kompanijama.
Inače, direktor sektora za međunarodne projekte Gasproma Aleksandar Siromjatin je nedavno najavio da bi izgradnja Južnog toka u Srbiji mogla početi u julu.
Zvaničan znak za početak radova na deonici gasovoda Južni tok dat je 24. novembra 2013. godine i u srpsku deonicu, dužine 422 kilometra, biće uloženo oko 1,9 milijardi evra, a iz Srbije su planirani i odvojci za Republiku Srpsku i Hrvatsku u dužini od 158 kilometara.
Ukupna dužina Južnog toka, koji bi trebalo da preseca devet zemalja, iznosi 2.350 kilometara.
