Deficit na nivou Republike, kako je navedeno, iznosi 116,6 milijardi dinara s obzirom da su uključeni rashodi iz projektnih zajmova koji nisu deo budžeta, ali pripadaju nivou države.

Budžetski deficit je u maju iznosio 22,8 milijardi dinara. Prihodi su ostvareni u iznosu od 59,9 milijardi dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 82,7 milijardi dinara (ne uključujući prihode i rashode indirektnih korisnika budžeta).

"U maju su poreski prihodi iznosili 53,4 milijarde dinara, a neporeski 6,4 milijardi dinara. Niži prihodi u odnosu na april rezultat su prvenstveno manjih prihoda od PDV-a i akciza", saopštava ministarstvo i podseća da se u aprilu uplaćuju tromesečne obaveze po osnovu PDV-a, te je i prihod u tom mesecu značajno viši.

S druge strane, deo akciza po osnovu obaveza za prvu polovinu maja uplaćen je početkom juna.

Poplave koje su sredinom maja zahvatile deo zemlje za sada nisu negativno uticale na poreske prihode, navodi Ministarstvo finansija.

Kod neporeskih prihoda zabeležena je manja naplata kod jednog dela taksi i naknada, što, kako se objašnjava, može biti indikacija pada ove kategorije prihoda kao posledice poplava.

"Eventualni negativni efekti ove vremenske nepogode na javne prihode moći će jasnije da se sagledaju u narednim mesecima", navodi se u saopštenju.

Objašnjeno je da su u maju rashodi bili niži u odnosu na april najviše zahvaljujući manjim obavezama po osnovu kupovina roba i usluga i transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (OOSO).

"S druge strane, nešto su veći rashodi za plate, subvencije i kapitalni izdaci, a dat je i kratkoročni zajam JP Srbijagas u iznosu od dve milijarde dinara".

Najveći deo rashoda, kako se dodaje, čine transferi OOSO i plate. Transferi OOSO iznosili su 21,7 milijardi dinara, a najveći deo se odnosi na penzije i iznosi 20,9 milijardi dinara. Na isplatu plata zaposlenima utrošena je 21,1 milijarda dinara.

Na nivou opšte države u periodu januar - maj zabeležen je deficit u iznosu od 103 milijarde dinara, pri čemu su delovi centralne države i lokalnog nivoa vlasti trenutno u suficitu.

Na nivou lokalnih samouprava suficit iznosi sedam milijardi dinara, kod AP Vojvodina 1,8 milijardi dinara, a kod RFZO 7,1 milijardi dinara.

Ovi suficiti su privremenog karaktera, jer je, na primer, grad Beograd u statusu privremenog finansiranja, dok je visok suficit kod RFZO posledica dinamike isplate plata pošto se u januaru u zdravstvu isplaćuje samo pola plate.

"Pored toga, u maju se uplaćuju tromesečne obaveze po osnovu poreza na imovinu što je značajno povećalo prihode lokalnih samouprava", zaključuje se u saopštenju Ministarstva finansija.