Ekonomista Ivan Nikolić, član Saveta guvernera NBS, danas je ocenio da smanjenje penzija nije rešenje za ekonomiju Srbiju, njegove kolege na beogradskom samitu istakle da se štedeti svakako mora.
On je istakao da će budžetski deficit biti veći u ovoj godini nego u 2013. i da je zato bitno da Vlada Srbije usvoji konzistentan program finansijske kosolidacije.
"Možemo da smanjimo plate i penzije, kao i neke druge rashode, ali to neće delovati na smanjenje deficita budžeta, jer imamo porast broja nezaposlenih i istovremeno smanjenje broja zaposlenih", rekao je Nikolić.
To, kako je objasnio, direktno povećava transfere iz budžeta u PIO fond, što Vlada ne može da promeni "preko noći".
"Jedino pravo rešenje je podizanje privredne aktivnosti, a to ne može da se uradi brzo. Moraćemo da se naviknemo na visok nivo budžetskog deficita u srednjem roku, ali Srbija neće imati problema u njegovom finansiranju", ocenio je Nikolić koji je član Saveta guvernera Narodne banke Srbije, kao i deo tima oko biltena "Makroekonomske analize i trendovi" Ekonomskog instituta.
Upitan da li će država moći da finansira toliki deficit, odgovara da hoće, ali dodaje da se ništa neće rešiti po pitanju deficita ni preko noći ni u ovoj godini.
Nikolić nije mogao da potvrdi da će deficit dostići devet odsto BDP, kako su neki ekonomisti ocenjivali, ali će, kako kaže, sigurno biti iznad planiranih 7,1 odsto BDP.
Nikolić je rekao da je šok koji je nastao zbog poplava napravio dodatni rashod u budžetu, ali je istakao da to nije nešto što odlučujuće opredeljuje deficit.
Predsednik Izvršnog obora Eurobank Srbija Filipos Karamanolis ocenio je da je deficit neodrživo visok i istakao važnost fiskalne konsolidacije i ekonomskog rasta za Srbiju.
"Ne treba da nas dovede u zabludu što su kamate trenutno niske jer je to rezultat nedavno sprovedenih mera Evropske centralne banke. Sredstva mogu da nestanu preko noći", upozorio je Karamanolis i dodao da je ekonomski rast Srbije tesno povezan sa fiskalnom kondolisacijom.
Karamanolis je pozdravio i što će skupština usvojiti niz reformskih zakona i podvukao kako je važno da država zadrži jake i ugledne strane banke.
On je dodao da je neophodno da se poboljšavaju ruzultati profitabilnih državnih kompanija, kao i administrativni kapaciteti države, rad katastra, ali i propisi koji se odnose na stečajeve.
Predsednik Saveta stranih investitora (FIC) Frederik Koin je poručio da čvrto veruje da Vlada mora da donese, ali i da sprovede sve važne reformske mere.
"Razumem da je tesko sprovoditi korenite reforme, ali moramo da imamo funkcionalnu državu i održiv ekonomki rast", rekao je Koin.
On je naveo da je neophodno da se stvori fer poslovno okruženje u Srbiji, da se završi privatizcija, i da se vidi kakav je položaj preduzeća koja ovde posluju.
Takođe, dodaje Koin, potrebno je voditi računa o sprovođenju zakona, kao i blagovremenog donošenja podzakonskih akata.
On dodaje da je Srbiji potrebno da ima efikasnu administraciju jer biznis, kako kaže, tvpi zbog birokratije.
Bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić poručio je danas da su trendovi u Srbiji zabrinjavajući i da zemlja ima ozbiljne probleme.
Šoškić je na forumu to ilustrovao podatkom da je u ovoj godini za otplatu dugova potrošeno 39,1 odsto budžeta.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu je naveo da je deficit budžeta u 2008. godini iznosio 1,9 odsto BDP-a, dok je prema procenama NBS-a za prvi kvartal ove godine deficit narastao na 8,6 odsto BDP-a.
Ukupan javni dug u odnosu na BDP u 2008. iznosio je, kako je rekao, 48,2 odsto, dok je u ovoj godini dostigao 65,1 odsto i to sa tendencijom rasta.
On je dodao da Srbija i dalje nema saglasnost sa MMF-om, niti je uspostavljen aranžman iz predostoržnosti o kome je bilo reči.
Predstavnik MMF-a u Srbiji Daehaeng Kim izjavio je da je deficit od oko 10 odsto BDP-a u Srbiji viši nego u drugim zemljama što dovodi u pitanje dugoročnu održivost platnog bilansa.
Kim je rekao da je od 2008.godine do sada udeo javnog duga u BDP-u porastao sa 30 na 65 odsto, dok je u istom periodu prosečna inflacija u Srbiji iznosila osam odsto što je više nego u regionu.
Kim je precizirao da je prvi korak da privreda povrati makroekonomsku stabilnost da sprovde uštede.
"Privreda ne može da ima održivost zahvaljujući fiskalnim podsticajima, a dokument Evropske centralne banke iz prošle godine je potvrdio da privreda tako ne može da izađe iz krize", rekao je Kim i naglasio da fiskalna politika mora da izaziva poverenje građana.
Prema njegovim rečima, za stabilan okvir mora da postoji i šira monetarna politika koja će biti oprezna, ali u stanju da izdrži sve udare.
