Naftna industrija Srbije već ćetvrtu godinu izdaje izveštaj o održivom razvoju (GRI), kojim se svrstava ne tako brojne kompanije u svetu koje transparentno pokazuju kako zarađuju i u šta ulažu profit.
Izveštaj je evropksa i svetska praksa redovnog i otvorenog izveštavanja svih zainteresovanih strana o svim bitnim aspektima poslovanja - od klasičnog ekonomskog razvoja, preko ulaganja u ljudske resurse i društvenog odgovorno poslovanje, do zaštite životne sredine.
Zašto su trošili i pare i resurse na izradu izveštaja koji im u Srbiji, realno, ne treba niti će im ga iko u dogledno vreme tražiti, u NIS-u objašnjavaju time da su prednosti kompanije koja "prođe" proces izrade izveštaja suviše velike da bi ih ignorisali.
"Samu kompaniju investitori u poslovnom svetu ali i drugi fondovi koji ulažu u socijalno odgovorno poslovanje prepozanju kao ozbiljnu, zbgo toga joj raste tržišna vrednost a i lakše se intergiše u privredu EU", napominje samo neke od prednosti GRI izveštaja Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a.
Iz NIS-a, kao jedne od samo pet kompanija u Srbiji za koje je KPMG potvrdio takav izveštaj (Holcim, Titan, Hemofarm i Delta holding), ističu da su izradom takvih izveštaja mnogo naučili o sebi poslovima koji im slede u narednih pet ili deset godina, ali i izvukli pouke o stanju u državi Srbiji i njenoj privredi.
"Iz izveštaja, ne samog dokumenta nego rada na njegovom stvaranju, izvukli smo pouke koje su važne i za državu i društvo uopšte. Možemo da kažemo da državna regulativa ovde nije napravljena prema svetskim principima održivog razvoja ali i da korporativna kultura nije prilagođena promenama koje se odvijaju u svetu. Mnogo smo uložili para i muka u GRI ali smo mnogo više dobili radeći na njemu", kaže Kravčenko.
NIS je spreman da svoja saznanja o GRI podeli kako sa državom, tako i sa drugim kompanijama u Srbiji. Ali, ne samo u vezi sa GRI već i sa procesom pristupanja Srbije EU.
"NIS je uspešna regionalna kompanija sa poslovima u deset zemalja koja već primenjuje pravila EU, recimo u Rumuniji i Bugarskoj. Angažovali smo najboljeg stručnjaka, naravno i najskupljeg, da nam proceni rizike po kompaniju od pridruživanja Srbije EU i da smerenice kako se se tome prilagodimo, tako da znamo sve o tome iz prakse različitih zemalja koje su prošle taj put", kaže Kravčenko.
NIS U BROJKAMA – 2013.
U segmentu izveštaja koji se bavi ekonoskim rastom, kao osnovom GRI ali i celokupnog poslovanja ("bez profita nema ni para za socijalnu dogovornost") iz NIS-a ističu proizvodnju nafte i gasa veću za dva odsto, prerade za 36 odsto, zatim rast investicija od 9 odsto (na 55 milijardi dinara) u odnosu na prethodnu godinu, ali i rast davanja u državnu kasu.
Naime, od poreza i doprinosa iz NIS-a u budžete Srbije (lokalne i republički) se slilo 122 milijarde dinara, 32 odsto više nego u 2012. godine. To je 14 odsto državnog budžeta a povrh toga dolazi dividenda koju je država Srbija dobila kao suvlasnik.
U delu izveštaja o ljudskim resursima stoji da je NIS u 2013. godini zbog tehnološkog napretka smanjio broj zaposlenih za gotovo 30 odsto, ali je pritom i zaposlio 177 mladih stručnih ljudi. Na ime profesionalnog razvoja zaposlenih NIS je uložio 290 miliona dinara, unapređen je sistem materijalne i nematerijalne motivacije a povećana je i bezbednost na radu (evropski HSE izveštaj).
Projekti od društvene važnosti podržani su prošle godine sa 414 miliona dinara, od sporta preko kulture, obrazovanja (projekat "Energija znanja") ali i humanitarnihprojekata ("Ljubav leči"), do saradnje sa deset lokalnih zajednica u kojima kompanija posluje.
I na kraju, ali ne i najmanje važna, ekologija. U zaštitu životne sredine uloženo je 2,1 milion dinara u smanjenje emisije zagađujućih materija, upravljanje otpadom i otpadnim vodama...
(G.M.Š.)
