"Poseta Rusiji će imati najveće direktne efekte na srpsku ekonomiju s obzirom na to da je operacionalizovan ugovor o Južnom toku i da je za ovaj projekat Srbija dobila povoljne uslove kreditiranja, ali i obećanje ruske strane da će podizvođači iz Srbije biti uključeni u ovaj projekat", kaže za Tanjug profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Đuričin.
Mogućnost da srpski podizvođači učestvuju u tom projektu Đuričin smatra veoma važnom, s obzirom na to da ga Rusija finansira sa 1,2 milijarde evra, a Srbija sa manje od 20 miliona evra.
S druge strane, Vučićeva poseta Nemačkoj, prema njegovim rečima, za Srbiju ima strategijski značaj.
"Nemačka je vodeća zemlja EU i jedna od najsnažnijih ekonomija sveta. U Nemačkoj nije bilo nekih senzacionalnih dogovora na ekonomskom planu, ali je veoma značajno razgovarati na političkom nivou sa liderima Nemačke", ocenio je Đuričin.
Poseta Francuskoj je, s njegovog stanovišta, više koncepcijskog značaja, jer je u delegaciji bio i gradonačelnik Beograda, jer se dosta razgovaralo o modalitetima finansiranja razvojnih projekata u Beogradu i jer je to rezultiralo pozivanjem stručnjaka za privatno-javno partnerstvo.
A sve to, prema njegovom mišljenju, može biti modalitet finansiranja beogradskog metroa, Beograda na vodi, postrojenja za preradu otpada i raznih drugih stvari koje su značajne za funkcionisanje grada.
On dodaje da su ti razgovori u Francuskoj od velikog značaja zato što se nijedan od ovih projekata ne bi mogao finansirati iz kredita zbog visoke zaduženosti Grada Beograda i nemogućnosti servisiranja novih kredita.
Đuričin ocenjuje da su sve tri posete veoma važne, jer se srpska ekonomija "zaglavila" nakon poplava, zbog čega Srbija ima velike probleme da sanira efekte te prirodne katastrofe, naročito u energetici, gde su indirektne štete veće nego direktne.
I za profesora Ekonomskog fakulteta Ljubodraga Savića najuspešnija je Vučićeva poseta Rusiji.
"Iz Rusije su došle ohrabrujuće vesti, jer je Vučić uspeo da dogovori da se Južni tok gradi, a izvođenje tih radova, vredno 400 miliona evra, biće povereno srpskim firmama", rekao je Savić.
Gasovod će, prema njegovim rečima, Srbiji doneti i veću pouzdanost u snabdevanju gasom, ali će takođe, samo na ime takse za protok gasa, godišnje puniti budžet Srbije iznosom od 250 miliona evra.
Dobro bi bilo, kaže Savić i ugovaranje izvoza Fijatovih 10.000 automobila bez carine, ali to je ipak manje značajno, jer je ta fabrika samo delimično u vlasništvu Srbije.
Govoreći o Vučićevoj poseti Nemačkoj, Savić podvlači da je to najjača evropska zemlja, od čijeg stava najviše zavisi i stav ostalih članica EU.
"Nemačka je naš najznačajniji ekonomski partner i jedan od najvećih investitora. U tom smislu, Vučićev je zadatak da čuje od njih šta treba promeniti u našim zakonima da bi se ohrabrili nemački investitori da i dalje ulažu", rekao je Savić Tanjugu dodajući da je poseta Parizu najbitnija zbog predstojeće donatorske konferencije u Briselu (16. jula) u cilju pomoći pri saniranju štete od poplava.
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić ocenio je za Tanjug da su posete premijera imale dva cilja - da se poboljšaju odnosi sa pojedinim zemljama EU, i da se i formalno otvori perspektiva za pojedinačne aranžmane, poput Južnog toka, čija realizacija će biti moguća tek kad EU i Rusija potpišu sporazum.
Poseta Nemačkoj je važna, kaže on, kako bi ta zemlja realizovala kod nas neku od investicija u industrijama u kojima je najjača - automobilskoj, farmaceutskoj, elektronici...
"Različite vlade su u poslednjih 15-ak godina pokušavale da privuku Mercedes u Srbiju, ali za sada nema ništa od toga. Nemci prate situaciju i traže od nas bolji ambijent za poslovanje", ukazao je Arsić.
Prema njegovim rečima, poseta Francuskoj je za cilj imala organizovanje donatorske konferencije, kao i da se na neki način spreči pogoršanje odnosa između Srbije i EU nastalo zbog "komplikovane situacije vezano za Ukrajinu".
"Postoje pritisci da se na neki način opredelimo, ali mi i dalje uspešno balansiramo. Videćemo da li ćemo to uspeti i u budućnosti. Ove posete su tu da nas zadrže na neutralnom terenu", smatra profesor.
Srbija mora da se drži politike da ne mora da bira između Brisela, Berlina i Moskve, već da sarađuje sa svima, poručuje predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković i dodaje da su posete premijera ovim zemljama korisne.
Bolja politička saradnja, dodaje on, preduslov je i za veću ekonomsku korist, jer će onda i investitori radije dolaziti, a investitori dolaze samo u zemlju koja im obezbeđuje stabilnost i sigurnost u poslu", kaže Atanacković.
I dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Ana Trbović ističe značaj političke stabilnosti i predvidivih uslova poslovanja za nove investicije.
"Posete premijera su pre svega imale politički karakter, ali to je uvek u tesnoj sprezi s privredom, posebno u vezi sa novim investicijama. Što je Srbija bliža EU i što su integracije dublje, to znači da mi usvajamo pravila igre koja važe na tržištu EU, a to obezbeđuje predvidivost uslova poslovanja", navodi ona i dodaje da se srpski premijer sastajao i sa tamošnjim privrednicima.
Što smo bliži EU i aktivnosti njihovih privrednih organizacija su sve veće, pa će tako nemačka privredna organizacija u septembru organizovati regionalni privredni forum, koji će takođe biti koristan za Srbiju, najavila je Trbović.
Konačno, sama činjenica da premijer Srbije razgovara sa elitom Francuske, Nemačke i Rusije, za profesora Đuričina, signal je da je politička pozicija Srbije u usponu.