"Za to postoje dva razloga - dobar rod pšenice i kukuruza i mala kupovna moć. Pšenice i kukuruza biće dovoljno i za izvoz, a dobro su rodili i suncokret i voće. Drugi razlog je mala kupovna moć, tako da bi se trgovci u slučaju povećanja cena sigurno suočili sa još manjim prometom u maloprodaji", kaže za Tanjug Ljajić.

Upitan da li se svi ministri u vladi slažu sa najavljenim smanjenjem plata i penzija, kao i mogućim poskupljenjem struje, Ljajić je rekao da konkretno o tim merama nije bilo reči na sednicama vlade, ali je ponovio da su svi apsolutno opredeljeni za to da se krene u oštre rezove na koje se čeka već 15 godina.

"Svakako da to ima svoju cenu, političku pre svega, i nema sumnje da to može da se odrazi na rejting vladajuće koalicije, kada govorimo o reakciji javnosti na sve mere", naveo je Ljajić, koji je i potpredsednik vlade.

Najnovija situacija na srpskom tržištu, nastala nakon što je Agrokor kupio Merkator, Ljajića brine utoliko što je, kako kaže, pozicija Agrokora prema dobavljačima sada mnogo jača pre spajanja dve kompanije.

"Ta činjenica može mnogo više da nas brine nego da li će doći do dogovora o cenama između Deleza i Agrokora, jer su praktično za to šanse gotovo nikakve", navodi Lajić.

On zato kaže i da najviše razloga za brigu imaju proizvođači u Srbiji, te navodi da je dolazak novih velikih trgovinskih lanaca jedini način da se konkurencija na srpskom tržištu poveća.

Upitan da li je Srbija izgladila odnose sa Rusijom nakon izvoza pokvarenog mesa, Ljajić odgovara potvrdno, ali i dodaje da će predstavnici Uprave za veterinu i Ministarstva poljoprivrede 23. jula ići u Rusiju kako bi se upoznali sa novim standardima za uvoz hrane na rusko tržište, te kako se ovi problemi više ne bi ponavljali.

Ljajić najavljuje i da će se u narednom periodu raditi i na novom zakonu o inspekcijskim službama, kako bi se povećala koordinacija nadležnih službi, a smanjili pritisci na privrednike.

"Sprečiće se da u pet dana jednog privrednika kontroliše pet inspekcija, a drugog nijedna", navodi on.

Ministar turizma ističe da je u tu privrednu granu u 2014. godini iz budžeta bilo opredeljeno 13 miliona evra i da je taj novac namenjen samo za plate zaposlenih i za neizmirena dugovanja iz proteklog perioda, za žičare koje su pravljene po planinskim centrima.

"Nijedan jedini dinar nije planiran za bilo koju drugu investiciju u turizam koji je najveća šansa za razvoj Srbije", zaključio je ministar.

Ljajić u razgovoru za Tanjug najavljuje i da će vlada od jeseni krenuti u pripremu novog zakona o radu, jer je, kaže, aktuelnim izmenama učinjen napredak, ali nisu u potpunosti ispunjene i direktive Evropske unije.

"Mi hoćemo da radimo novi zakon o radu koji će biti sveobuhvatan, jer ovaj tek usvojeni nije u potpunosti usklađen sa svim međunarodnim standardima i ne sadrži nove konvencije Međunarodne organizacije rada", rekao je Ljajić.

U tom će smislu vlada, kaže, već od septembra početi razgovore sa sindikatima i poslodavcima kako ne bi opet bilo kritika da je nešto na brzinu urađeno.

"Mi nismo ni u kakvoj žurbi da to moramo da uradimo za mesec, dva il i pet, ali na vreme idemo u susret zahtevima EU za usklađivanje radnog zakonodavstva", naveo je potpredsednik Vlade.

On je ocenio i da je tek usvojeni Zakon o radu podsticajan za nove investitore, da on nikako ne smanjuje prava radnika i da od kritičara ovog akta nije čuo nijednu konkretnu zamerku, već da su sve one bile previše uopštene.