Savladani sverceri nafte na redu duvandzije

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

Savladani šverceri nafte, na redu duvandžije

Izvor Tanjug
Izvor Tanjug

Budžet Srbije će ove godine ostvariti veći prihod od naplate akciza na naftne derivate za oko 15 odsto, dok će prihodi od akciza na duvanske proizvode podbaciti za više od 24 odsto.

Ova najnovija procena Fiskalnog saveta pokazuje da se sistemska borba protiv sive ekonomije isplati jer je markiranjem goriva (obeležavanjme hemijskim dodatkom) nelegalni promet na tržištu naftnih derivata značajno smanjen i po tom osnovu u ovoj godini priliv novca u državnu kasu biće povećan sa 113 milijardi dinara predviđenih budžetom na 130 milijardi dinara (15 odsto).

S druge strane, država još nije pronašla rešenje kako da smanji sivu ekonomiju u prodaji duvana, gde naplata, kako precizira Savet "beleži veliki pad nezabeležen tokom prethodne decenije".

Naplata akciza na duvanske proizvode će prema njihovoj računici umesto 99 milijardi dinara, koliko je predviđeno budžetom, podbaciti i dostići tek 75 milijardi dinara (pad više od 24 odsto) u 2014. godini.

"Jasno je da u oblasti duvanskih prerađevina mere za suzbijanje nelegalne trgovine nisu primenjene u prvih šest meseci ove godine, već je naprotiv došlo do porasta neregistrovanog prometa", konstatovao je Fiskalni savet.

Sagovornici Tanjuga procenjuju da za svaku oblast u kojoj siva ekonomija cveta postoje neka specificna rešenja u suzbijanju nelegalne trgovine, ali isticu da bez koordinisanog rada države, nema rešenja u borbi protiv ove boljke, koju je ministar finansija Dušan Vujović svrstao u jedan od četiri prioriteta svoga budućeg rada.

Predsednik Odbora za borbu protiv sive ekonomije Američke privredne komore (AmCam) Ivan Miletić izjavio je Tanjugu da postoje tri mere koje bi država mogla da primeni kako bi se izborila sa sivom ekonomijom, a prva je efikasnije sprovođenje postojećih zakona.

"Mi već imamo mehanizme koje je moguće primeniti kako bi se suzbila nelegalna trgovina cigaretama, šverca cigareta, prodaje rezanog duvana, a tu je i nelegalna prodaja drugih roba široke potrošnje. Samo u prošloj godini zbog svega ovoga država je izgubila preko 370 miliona evra", navodi on.

Sledeća mera, po njegovim rečima, je povećanje koordinacije između inspekcija, policije, tužilaštva i sudstva.

"Na kraju, neophodno je da ova vlada donese krovni zakon o inspekcijskom nadzoru koji bi trebalo da ustanovi jedno stalno koordinaciono telo koje bi se bavilo nadzorom inspekcija i analizom rizika. Vrlo je bitno da to bude stalno telo, a ne ad hoc", navodi on.

Miletić, koji je i direktor korporativnih poslova kompanije Filip Moris u Srbiji, ističe da su sivom ekonomijom najviše pogođene duvanska i naftna industrija, IT sektor i industrija robe široke potrošnje.

"U duvanskoj industriji smo izgubili preko 26 odsto domaće prodaje, što znači da je država izgubila preko 200 miliona evra od akciznih prihoda u 2013. godini", navodi Miletić.

U situaciji u kojoj jedan inspektor rada mora da "obiđe" preko hiljadu firmi, ni borba sa nesavesnim poslodavcima nije obećavajuća.

Maja Ilić iz Inspektorata za rad izjavila je Tanjugu da u Inspektoratu ima 250 inspektora, 135 pravnika i 115 inženjera različitih profila, a prema podacima Agencije za privredne registre privrednih subjekata je 331.000, što znači da jedan inspektor rada dođe na 1.326 privrednih subjekata.

"Nadam se da će izmene i dopune Zakona o radu koji je u primeni od 29. jula doprineti suzbijanju rada na crno i u tom smislu ubuduće poslodavci moraju ugovor o radu ili kopiju ugovora da drže ne samo u sedištu već i u izdvojenim jedinicama firme, čime će se sprečiti dosadašnje zloupotrebe", rekla Ilić.

Prema njenim recima, veća uloga inspekcije posle donošenja izmena i dopuna Zakona o radu ogleda se u većim ovlašćenjima i to u smislu da inspekcija rešenjima može da naloži poslodavcu da zaključi ugovor o radu sa licima koja zatekne da rade na crno, a što je omogućeno uvođenjem prekršajnog naloga.

Inspektori rada su prošle godine zatekli na radu na crno oko 5.100 osoba, a nakon izvršenog inspekcijskog nadzora sa oko 80 odsto njih poslodavci su zaključili ugovor o radu.

Ideju o svim inspekcijama pod jednim krovom Ilić smatra nerealnom, jer, kaže ona bi mogla da funkcioniše u nekim manjim državama poput Republike Srpske, gde je manje inspektora i manje privrednih subjekata.

Međutim, i ona je uverena da bi se donošenjem krovnog zakona o inspekcijskom nadzoru uredila ovlašćenja, nadležnosti inspekcijskih službi i tako pružila mogućnost da se usvoje i posebni zakoni kojima će inspekcije bliže odrediti svoja ovlašćenja.

Od novog zakona o inspekcijskom nadzoru očekuje mnogo i potpredsednik Odbora za borbu protiv sive ekonomije AmCham-a Slobodan Doklestić, koji ističe da bi taj akt, između ostalog trebalo da spreči negativan sukob nadležnosti, jer se trenutno više inspekcija ne može sporazumeti koja od njih je nadležna u konkretnom slučaju.

"Klasičan primer za to je kada inspekcija koja je dobila prijavu odbije da postupi po toj prijavi i smatra da je za to nadležna neka druga inspekcija koja takođe smatra da nije nadležna. U tom periodu se nezakonistost razvija i dolazi do većeg razvoja sive ekonomije", ističe Doklestić.

On nije mogao da precizira kolike uštede će se nakon usvajanja ovog zakona ostvariti suzbijanjem nelegalne trgovine brojnim proizvodima, ali je naveo da će zakon svakako omogućiti efikasniji i brži rad službi inspekcija.

Glavni cilj nadležnih u borbi protiv sive ekonomije je, prema mišljenju Fiskalnog saveta, ušteda od 300 do 350 miliona evra u naredne dve do tri godine, što je istovremeno i jedna od značajnijih mera fiskalne konsolidacije.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 2

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

DEKI-NS

Gospodo haračlije sa državnih jasli nećete se hlijeba najesti od duvana,kupujem cigarete Trokadero po cijeni od 80 eurocenti po paklici a bolje su od niškog Marlboro,nije mi problem donositi box svakih 5-6 dana iz đedovine.

PEĐA

@DEKI-NS Još kad bi hteo da ostaneš u "đedovini", pa tamo na miru puši...

special-image

PRODAVNICA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU

loader