Soroš očekuje pad tržišta deonica, sudeći po izveštaju o njegovim ulagačkim pozicijama.

Njegova kompanija za 605 odsto povećala je "šort" pozicije, kroz kupovinu "put opcija" na S&P 500 indeks koji se sastoji od 500 kompanija koje kotiraju na berzi u NJujorku, prenosi Biznis insajder.

Sorošova kompanija kupila je do kraja juna 11,3 miliona put opcija, a u prvom tromesečju samo 1,6 miliona. Na taj je način Soroš je u pad tržišta uložio čak 2,2 milijarde dolara.

Laički rečeno, Soroš se zapravo kladio u krah Vol strita Naime, za takozvanim "šort seling" deonicama investitor poseže kada veruje da će njihova cena drastično pasti.

U tom slučaju, investitor zapravo "pozajmljuje" a ne kupuje deonice, odmah ih prodaje po ceni koju trenutno drže, ali na naplatu mu dolaze tek s određenim vremenskim odmakom i to po ceni na dan naplate.

Soroš se kladio da će vrednost deonica u koje je uložio svoj novac drastično pasti do trenutka kada ih bude morao platiti.

Ovaj njegov potez zabrinuo je mnoge investitore, ali deo investicione javnosti smatra da se ne radi o očekivanju pada tržišta, već da Sorošova kompanija samo želi da zaštiti deo portfelja.

Soroš je sličnim berzanskim špekulacijama svojevremeno skoro upropastio britansku centralnu banku.

Soroš je svetskoj javnosti postao poznat pre više od 20 godina, kada je njegov "Soroš menadžerski fond" 16. septembra 1992. uložio oko 10 milijardi dolara, kladeći se da će Engleska banka morati da devalvira britansku funtu.

Tim potezom je, samo u jednom danu, zaradio oko milijardu britanskih funti, drastično umanjujući vrednost britanske nacionalne valute.

I tada se radilo o slučaju "šort selinga", a tržište se, s obzirom na ogromnu količinu novca koju je Soroš uložio u ovu "opkladu", ponašalo upravo onako kako je kontroverzni američki špekulant priželjkivao.

Engleska centralna banka za manje od 24 sata izgubila je milijardu dolara koju su završili u Sorošovom džepu.

Mediji su tada objavili da je Soroš praktično "oporezovao" svakog britanskog građanina sa dvadesetak funti.