Izmenama Zakona o radu data je mogućnost da radnici u dogovoru s poslodavcima mogu da rade od kuće ili na daljinu, čak i na samo nekoliko sati. Rad od kuće sve je češći, jer od njega korist imaju i poslodavci i zaposleni.
Rad od kuće je kada poslodavac ulaže u sredstva za rad i opremu u stanu zaposlenog, a posao nevezan za prebivalište zaposlenog ili firmu je rad na daljinu. Tako rade najčešće firme za informacione tehnologije, finansije, konsalting, dizajn, arhitekturu. U međunarodnoj IT kompaniji, koja posluje u više od 40 zemalja, preporučeno je da zaposleni bar jedan dan u nedelji rade kod kuće. "Po nekim istraživanjima produktivnost rada se povećava uvođenjem rada na daljinu, negde oko 30 odsto inicijalno, ali je vrlo bitno održati tu kontrolu i merljivost rezultata rada da bi se produktivnost i održala", rekao je za RTS Dušan Stokić, direktor "Atos IT solušns" za Jugoistočnu Evropu. Radnici od kuće i na daljinu imaju pravo na obračun prekovremenog rada, naknadu za noćni rad i korišćenje godišnjeg odmora i odsustva. Lakše im je da rade kod kuće, mogu da usklade porodične i privatne obaveze, a manji su i troškovi poslodavca koji ne plaća topli obrok i prevoz. "Poslodavac više ne mora da ima ne znam kakav poslovni prostor, kada mnogi poslovi mogu da se rade od kuće, što je ujedno olakšavajuća okolnost za zaposlenog, jer ne mora da gubi vreme u transportu, odlasku, dolasku s posla", kaže Nebojša Miletić iz Unije poslodavaca. Javna korist fleksibilnog rada jeste ta što se tako mogu zaposliti ljudi u neurbanim sredinama, osobe sa invaliditetom i samohrani roditelji, a mana je što tako zaposleni mogu da se otuđe od društva.Oni koji rade nepuno radno vreme imaju pravo na penziju kao i zaposleni koji rade puno radno vreme. "To znači da se za godinu dana sa nepunim radnim vremenom, u staž osiguranja za ostvarivanje prava na penziju računa godinu dana osiguranja. S tim što moramo imati u vidu da je osnovica za doprinose ovde značajno smanjena", kaže Snežana Bošković iz Ministarstva rada. Ukoliko njihova prava budu ugrožena, kazne za pravno lice iznose od 800.000 do dva miliona dinara, a za preduzeće od 300.000 do 500.000 dinara. Slično kao i u saobraćaju, uvedena je mogućnost poslodavcu koji prekrši zakon da na licu mesta plati 50 odsto iznosa kazne, takozvani prekršajni nalog. Ako ne pristane na to, ide na prekršajni sud i plaća punu kaznu i troškove suđenja.
