Ugostiteljstvo spada u granu koja je odvajkada glavobolja za poreznike svuda u svetu. Srpski krčmari i restorateri su u toj "borbi", po njih neravnopravnoj otkako su uvedene fiskalne kase, u poslednje vreme počeli da primenjuju novo oružje – međuračune.

Ukoliko dosad niste imali priliku da dobijete "međuračan", ne brinite, verovatno ćete uskoro zaključjuje se iz analize Nacionalne alijanse za lokalni ekionomski razvoj (NALED) i Američke agencije za pomoć i razvoj (USAID),

Ugostiteljski objekti u Srbiji svakom drugom gostu ne izdaju fiskalni račun (tj. fiskalni odsečak), a sada su pronašli novi način da izbegnu kaznu pri eventualnoj poseti inspekcije - u sve većem broju izdaju "međuračune" na kojima ljubazno mole goste da sačekaju fiskalni račun, pokazuje analiza NALED-a i USAID-a.

Prema toj analizi, čak 60 građana Srbije ne traži fiskalni račun, a 84 odsto ne bi prijavilo kafić koji krši zakon.

Ono što ugostiteljima i drugim uslužnim firmama pruža dodatnu sigurnost u pribegavanju novoj praksi za neplaćanje poreza jeste činjenica da građani najčešće ne traže fiskalni račun.

Prema podacima iz istraživanja NALED-a i USAID-a o stavovima stanovništva o sivoj ekonomiji, sprovedenom u okviru Projekta jačanja konkurentnosti Srbije, 60 odsto ispitanika ističe da im fiskalni račun nije potreban.

Poseban problem predstavlja podatak da je svakom petom građaninu neprijatno da traži račun, dok 18 odsto smatra da bi država trebalo sama da vodi računa ko će da plati porez.

Još više razloga za zabrinutost stvara podatak da 84 odsto anketiranih ne bi prijavilo kafić koji im ne izda fiskalni račun.

"Svaki put kada ne uzmete fiskalni račun, omogućili ste vlasniku lokala da ostvari ekstra zaradu. Po iznosima u cenovnicima jasno se vidi da oni ne nude jeftinije piće u odnosu na ugostiteljske objekte koji poštuju zakon tako da, pored već zaračunate marže dobijaju i 20 odsto ukupne sume, koja bi kao PDV otišla u budžet. Time ste državnu kasu zakinuli za novac koji je mogao da bude uložen u poboljšanje javnih usluga, izgradnju infrastrukture, škola, vrtića i bolnica", reko je generalni direktor kompanije DIS Darko Aćimović, koja je članica NALED-a.

Zakonom propisane novčane kazne za neizdavanje fiskalnog računa kreću se od 100.000 do dva miliona dinara za pravno lice i od 50.000 do 500.000 dinara za preduzetnika.

Takođe, predviđeno je i zatvaranje objekta do 60 dana. Za prvi prestup taj period može da bude sedam dana, a za svaki naredni 15, 30 ili 60 dana.

Prema preliminarnim rezultatima analize rada inspekcijskih organa, koju je uradio NALED-a u saradnji sa USAID-om, tokom prošle godine poreski organi izdali su rešenje o zatvaranju 847 objekata zbog neizdavanja fiskalnih računa i neprijavljenih radnika, navedeno je u analizi NALED-a i USAID-a.