U Srbiji je prema procenama oko 150.000 prezaduženih građana, zrelih za proglašenje ličnog bankrota, samo što kod nas on u zakonu ne postoji već su tu – privatni izvršitelji.

Za razliku od Srbije već u susednoj Hrvatskoj postoji Zakon o ličnom bankrotu, a ukod komšija je polovinom ove godine u finansijskoj blokadi bilo gotovo 317.000 građana, koji su dugovali gotovo 3,66 milijardi evra.

Kod nas je situacija nešto bolja, mada lista dugovanja, prema nekim podacima, izgleda tako da građani po osnovu kredita u docnji, struje i grejanja duguju oko pola milijarde evra.

Stručnjaci, međutim, ne mogu da se saglase o tome da li je bolje da se i u Srbiji donese zakon o ličnom bankrotu za prezadužene građane, pa tako ekonomista Goran Nikolić smatra da bi to bila "dobra stvar", dok njegov kolega Ismail Musdabegović upozorava da to nije ipak "naivna stvar".

"Neko ko bi po osnovu duga finansijskoj instituciji mogao da izgubi svu imovinu, ako bi postojao lični bankrot, bio bi zaštićen u smislu da mu mora biti obezbeđeno da ima mesto za spavanje, viljušku, kašiku, nož...To bi mu pomoglo da preživi", rekao je Nikolić Tanjugu.

Hipotetički, kaže on, tamo gde nema ličnog bankrota, banka može baš sve da uzme čoveku koji nije u stanju da isplati dugovanja.

"A banke se najčešće obezbede pomoću hipoteke, administrativne zabrane na platu, a ima i zaloga itd. Pa, ako je dužnik stavio hipoteku, i ne može da plaća kredit, cela kuća će otići na doboš. A na primer, u slučaju ličnog bankrota, hipoteka ili administrativna zabrana na platu ne bi važila u potpunosti, već bi se odnosila na deo kuće, odnosno plate. Imao bi bar pravo na nužni smeštaj i minimalna primanja", rekao je Nikolić.

S druge strane, profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović upozorava da lični bankrot "nije naivan", pa čak ni psihološki, jer tako javno pokazujete da niste sposobni da vodite svoje finansije, što dalje znači da će vaša porodica morati da sluša novog staratelja kojeg će joj dodeliti država.

"Kada proglase bankrot, građani proglašavaju da nisu sposobni da izvršavaju svoje obaveze, što ima svoje posledice. To ne znači da ste se oslobodili dugova, već dobijate zakonskog staratelja koji od tog trenutka vodi računa o vašim privatnim finansijama. Od tog trenutka dobijaćete samo onoliko novca koliko vam je potrebno za najneophodnije namirnice, dok će ostalo ići na otplatu duga", objašnjava Musabegović.

Vaš dug se tako restrukturira, dodaje on, i razlaže se u zavisnosti od toga koliki su mesečni prihodi.

 Prema njegovim rečima, poverioci mogu biti država, komunalna preduzeća, svi koji su pružili robu ili uslugu a to im nije plaćeno. Kod nas, na primer, ukupan iznos kredita građana sa kašnjenjem u otplati iznosi oko 35,82 milijarde dinara, dug građana za grejanje je oko 15 milijardi, a za struju osam milijardi dinara.

"Na kraju, dug svakako mora da se vrati sa pripadajućim kamatama", upozorio je Musabegović, koji navodi da u Srbiji ima između 100 i 150 hiljada prezaduženih građana.

Dodaje, međutim, da postoje i načini da se predupredi lični bankrot i dodela staratelja, a najjednostavnije je, kaže, početi od toga da zapisujete sve prihode i sve troškove - i to od računa za hleb do struje.

"Tako u toku meseca možete i sami da uštedite i da ne čekate staratelja, jer će on to isto uraditi", navodi Musabegović i podseća da se kod nas odavno priča o tom zakonu ali još ništa na tom planu nije urađeno.

Hrvatska je, kako kaže, to nedavno uvela, ali i tamo, uprkos dugovima, malo je onih koji javno priznaju da ne umeju da vode kućni budžet.

Prinudna naplata zaostalih dugova za struju za oko 100.000 potrosaca koji imaju dug zakljucno sa novembrom 2013. godine, počela je danas.