Upotreba mobilnog telefona je sastavni deo svakog modernog biznisa pa i onog vezanog za okopavanje zemljišta.
Savremeno vreme dovelo je mnoge nove običaje pa i taj da se u njivu ne ulazi bez mobilnog telefona.
Bez motike može, ali bez stručne SMS poruke nikako! Poljoprivredni proizvodjač je "linkovan" na lokalni inovacioni centar za razvoj poljoprivrede koji brine o profitu s njive.
Centar uredno šalje dnevne SMS poruke-preporuke: datum, temperatura, vlažnost vazduha, postoje uslovi za razvoj bolesti - pa sledi nabrajanje bolesti koje mogu da napadnu poljoprivredne kulture na teritoriji koju pokriva centar; zatim u poruci se još preporučuje i koje agrotehničke protivmere tog dana treba primeniti.
A još se po potrebi pomene i da li postoje uslovi za pojavu mraza, grada, oluje ili neke druge sezonske nepogode. Oči, uši i knjiga seljaku stoje za pojasom - uključuje ih na "open mešages". Kao da je u vojsci, drugi misli za njega! Njegov dobri "veliki brat".
Naravno, da bi ovo bila vest za novine, ona ne sme da dolazi iz Holandije.
Tamo je takav odnos proizvodjača i njegovog softvera u inovacionom centru uobičajen, medjutim, to jeste vest jer se dogadja u Srbiji: Inovacioni centar za razvoj poljoprivrede osnovan je u Arilju, podrškom opštine, preduzeća iz prehrambeno-poljoprivrednog sektora i novcem Evropske agencije za rekonstrukciju, kaže za "Politiku" Ljiljana Dimitrijević, ekonomista, rukovodilac Kancelarije za razvoj opštine.
Ceo projekat je vredan više od 150.000 evra od čega je učešće iz Evrope 90 odsto.
Vodja projekta Dragan Milosavljević objašnjava da se Centar nalazi u napuštenoj, sada obnovljenoj, zgradi Zemljoradničke zadruge Latvica, u selu Stupčevići.
Tri inženjera poljoprivrede i jedan hemijski tehničar brinu kako da se poveća profit 500 seoskih domaćinstava kooperanata i 50 malih i srednjih preduzeća iz opštine.
Ali, potencijalni klijenti Centra su i svi radno sposobni stanovnici Arilja, njih 11.000, jer ovde se zna: advokati, sudije, policajci, na parove razbrojs u maline, jabuke, borovnice.
Pa onda nije ni čudo što ariljska opština izveze 20.000 tona hrane.
Inovacioni centar je pre svega jedna ogromna baza podataka. Opremljen je softverom koji memoriše sve bitne podatke o kvalitetu zemljišta, istorijama bolesti, ponašanju sorti u lokalnim klimatskim uslovima.
Izmedju ostalog, uključeni su i u medjunarodni projekat EP-6 za praćenje klimatskih promena i njihov uticaj na razvoj štetočina i bolesti u poljoprivredi.
U zavisnosti od opredeljenja proizvodjača, postoje razni nivoi pružanja usluga. Najviši nivo su direktni korisnici koji svakoga dana dobijaju informacije o uslovima za razvoj biljnih bolesti i preporučenim merama zaštite.
Poljoprivrednici mogu izabrati da obaveštenja preuzimaju putem SMS-a ili i-mejla. SMS se pokazao praktičniji jer može da se otvori, recimo, i u štali, dok kompjuter traži kućne uslove.
U oba slučaja činjenica je da su u zemlji u kojoj vozovi saobraćaju 30 na sat - seljaci prvi zakoračili u Evropu.
(MONDO)
Savremeno vreme dovelo je mnoge nove običaje pa i taj da se u njivu ne ulazi bez mobilnog telefona.
Bez motike može, ali bez stručne SMS poruke nikako! Poljoprivredni proizvodjač je "linkovan" na lokalni inovacioni centar za razvoj poljoprivrede koji brine o profitu s njive.
Centar uredno šalje dnevne SMS poruke-preporuke: datum, temperatura, vlažnost vazduha, postoje uslovi za razvoj bolesti - pa sledi nabrajanje bolesti koje mogu da napadnu poljoprivredne kulture na teritoriji koju pokriva centar; zatim u poruci se još preporučuje i koje agrotehničke protivmere tog dana treba primeniti.
A još se po potrebi pomene i da li postoje uslovi za pojavu mraza, grada, oluje ili neke druge sezonske nepogode. Oči, uši i knjiga seljaku stoje za pojasom - uključuje ih na "open mešages". Kao da je u vojsci, drugi misli za njega! Njegov dobri "veliki brat".
Naravno, da bi ovo bila vest za novine, ona ne sme da dolazi iz Holandije.
Tamo je takav odnos proizvodjača i njegovog softvera u inovacionom centru uobičajen, medjutim, to jeste vest jer se dogadja u Srbiji: Inovacioni centar za razvoj poljoprivrede osnovan je u Arilju, podrškom opštine, preduzeća iz prehrambeno-poljoprivrednog sektora i novcem Evropske agencije za rekonstrukciju, kaže za "Politiku" Ljiljana Dimitrijević, ekonomista, rukovodilac Kancelarije za razvoj opštine.
Ceo projekat je vredan više od 150.000 evra od čega je učešće iz Evrope 90 odsto.
Vodja projekta Dragan Milosavljević objašnjava da se Centar nalazi u napuštenoj, sada obnovljenoj, zgradi Zemljoradničke zadruge Latvica, u selu Stupčevići.
Tri inženjera poljoprivrede i jedan hemijski tehničar brinu kako da se poveća profit 500 seoskih domaćinstava kooperanata i 50 malih i srednjih preduzeća iz opštine.
Ali, potencijalni klijenti Centra su i svi radno sposobni stanovnici Arilja, njih 11.000, jer ovde se zna: advokati, sudije, policajci, na parove razbrojs u maline, jabuke, borovnice.
Pa onda nije ni čudo što ariljska opština izveze 20.000 tona hrane.
Inovacioni centar je pre svega jedna ogromna baza podataka. Opremljen je softverom koji memoriše sve bitne podatke o kvalitetu zemljišta, istorijama bolesti, ponašanju sorti u lokalnim klimatskim uslovima.
Izmedju ostalog, uključeni su i u medjunarodni projekat EP-6 za praćenje klimatskih promena i njihov uticaj na razvoj štetočina i bolesti u poljoprivredi.
U zavisnosti od opredeljenja proizvodjača, postoje razni nivoi pružanja usluga. Najviši nivo su direktni korisnici koji svakoga dana dobijaju informacije o uslovima za razvoj biljnih bolesti i preporučenim merama zaštite.
Poljoprivrednici mogu izabrati da obaveštenja preuzimaju putem SMS-a ili i-mejla. SMS se pokazao praktičniji jer može da se otvori, recimo, i u štali, dok kompjuter traži kućne uslove.
U oba slučaja činjenica je da su u zemlji u kojoj vozovi saobraćaju 30 na sat - seljaci prvi zakoračili u Evropu.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.