Fantomske firme ili takozvane "perače novca" treba tražiti mahom među onima koje koje imaju jednog ili nijednog zaposlenog, kaže konsultant Dragoljub Rajić.
"Svaka peta registrovana firma u Srbiji ima jednog ili uopšte nema zaposlene, ali to ne znači da su sve te firme "fantomske". Postoji veliki broj firmi koje zaista imaju nula zaposlenih i ne bave se nečasnim radnjama", rekao je on Tanjugu.

Prema njegovim rečima, u poslednjih pet godina, primetno je nekoliko tipova takvih firmi (VIDI OKVIR).

Videorajić

Rajić kaže i da takve firme kod nas uveliko rade jer je to jedno od obeležja sistema u kojem vlada velika pravna nesigurnost, rokovi plaćanja se ne poštuju, privredni sporovi traju godinama, a nikako ni da se završi reforma pravosudnog sistema.

"U takvim uslovima veoma je lako da se pojavite i osnujete firmu, da uzmete robu i usluge, napravite lažne reference i veb sajt, a onda uzmete nečiji novac kroz robu ili usluge koje ne platite", kaže Rajić.

Ekonomski analitičar Vladimir Krulj smatra da postojanje velikog broja fantomskih firmi govori u prilog tezi da u zakonodavstvu postoje zakonske "rupe", koje pojedinci ili organizovane kriminalne grupe koriste za utaju poreza, "pranje para", i druge nedozvoljene poslove.

Fantomske firme se uglavnom osnivaju za realizaciju finansijskih malverzacija, bilo da je u pitanju "pranje novca", izbegavanje plaćanja poreza, "izvlačenje novca" i slično, kaže Krulj, a često se koriste i za finansijske prevare, "piramidalne šeme" i slične oblike finansijskog kriminala.

Krulj, koji je viši savetnik u briselskoj konsultantskoj kuci "Kreab and Gavin Anderson", rekao je Tanjugu da se takve firme često otvaraju u "poreskim rajevima", jer je na tim teritorijama i njihovo osnivanje jednostavnije, a kontrola poslovanja teža.

"Na sličan način se takve firme koriste i u Srbiji i služe uglavnom za izbegavanje plaćanja poreza, 'pranje para', za fiktivne i nezakonite poslove. One mahom imaju fiktivne vlasnike, kako državni organi ne bi mogli da dođu do pravih vlasnika koji ostvaruju nezakonitu dobit, nemaju zaposlenih, menjaju adresu, a sve u cilju da izbegnu kontrolu državnih organa", objasnio je sagovornik Tanjuga.

Krulj je naglasio da bi kod nas valjalo jačati institucije koje se bore protiv ovakvog oblika kriminala, poput poreskih organa, Uprave za sprečavanje pranja novca ali i finansijske policije. Isto tako, dodaje, trebalo bi primenjivati zakonska rešenja koja postoje na primer u zemljama EU.

Upitan kako se taj problem rešava u razvijenim zapadnim zemljama, Krulj je rekao da tamo poreski, inspekcijski i istražni organi imaju na raspolaganju značajne resurse, dobro su organizovani, obučeni za borbu protiv različitih oblika finansijskog kriminala, od utaje poreza, do "pranja para".

"U razvijenim zemljama se, recimo, ogromne količine novca od kriminalnih aktivnosti, poput šverca oružja i narkotika 'operu' kroz finansijske i parafinansijske kanale. I kod njih postoji stalna borba između države i finansijskih kriminalaca", kaže Krulj, ali podseća i da je u SAD, svojevremeno, čuveni Al Kapone otišao u zatvor, ne zbog svojih zločina, već zbog utaje poreza.

Srbija je još daleko od toga, bar sudeći po tome da se na nedavno objavljenom spisku državnih firmi za prodaju koji je objavila Agencija za privatizaciju, našlo i 58 fantomskih, koje Agencija nije mogla da locira.

V.d. direktorka Agencije Marijana Radovanović, rekla je Tanjugu da, kad je reč o 58 preduzeća koja nisu pronađena, Zakon o privatizaciji predviđa da javni poziv treba da bude objavljen za sva preduzeća koja imaju inicijativu, gde spadaju i te firme.

"Te firme će biti predložene za pokretanje stečajnog postupka. To je novo rešenje koje nudi zakon, da može Agencija da pokrene stečajni postupak. To ranije nije bilo moguće, zato su te firme i ostale u tom obliku", rekla je Radovanović.

Videoradovanović