On smatra i da plate ne bi trebalo smanjivati ni ekspertskoj eliti u javnom sektoru i javnim službama koji imaju najveći doprinos u obavljanju funkcija.

Đuričin međutim kaže da ove mere mogu imati smisla samo ako Vlada donese jedan koordiniran dugoročni program koji je "hod na dve noge".

Jedan korak u tom hodu je, kako navodi, smanjivanje troškova u javnom sektoru, plata i penzija, a drugi je rast prihoda.

"Što se tiče povećavanja prihoda, tu je pre svega disciplinovanje Poreske uprave, jako su pali prihodi od akciza, nizak je nivo naplate poreza na dodatu vrednost. Disciplinovanjem javnih finansija i delovanja Poreske uprave mogu se postići ti efekti i prihodi države približiti rashodima", rekao je on Tanjugu.

Đuričin ističe da država preko javnog sektora mora da podigne nivo privredne aktivnosti i da na taj način deluje stimulativno na privatni sektor da i on taj impuls tražnje iskoristi za svoje investicije.

Upitan da li je u sklopu mera štednje neophodno smanjiti subvencije, on odgovara da ih treba korigovati, ali ne i ukinuti.

"Tamo gde postoji ekonomski razlog za subvencije, treba nastaviti, ali tamo gde u prošlosti nije bilo rezultata, treba prestati sa subvencijama jer je to odlivanje novca iz budžeta koje nema nikakve povratne efekte", kaže on.

Đuričin upozorava da su sve ove mere veoma važne jer je privreda Srbije permanentno u stanju kliničke smrti, da je pretnja bankrotstvom stalno iznad Vlade, a to znači nemogućnost plaćanja spoljnih i unutrašnjih obaveza.

"Treba biti realan i znati da naša privreda ima strukturne neravnoteže, da mi i dalje trošimo više nego što proizvodimo, da imamo ozbiljnih dugova iz prošlosti i da moramo učiniti sve da održimo spoljnu i unutrašnu likvidnost", zaključio je on.