"Imamo dugororočni ugovor sa Gaspromom, imamo snabdevanje gasom, ali zbog geostrategijske neizvesnosti oko dešavanja u Ukrajini napravljena su tri scenarija za dodatno osiguranje snabdevanja gasom", rekao je novinarima ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.prilikom obilaska Beogradskih elektrana.

Antić je rekao da je Ministarstvo energetike uputilo Vladi Srbije izmenjenu verziju predloga Komisije za sigurnost snabdevanja koji bi trebalo da bude usvojen sledeće sedmice.

"Definisaće se obaveze više ministarstava, energetskih kompanija i lokalnih samouprava, a među tim obavezama je i opcija u kojoj se razmatra mogućnost da se dodatno osiguramo kada je snabdevanje gasom u pitanju", rekao je ministar rudarstva i energetike.

Kako je naveo, jedan scenario predviđa da se određene količine ruskog gasa koje Srbija ima na osnovu dugoročnog ugovora unapred skladište u Mađarskoj, druga opcija je da se na tržištu kupe dodatne količine gasa, a treća da se rezervišu određene količine gasa bez obaveze da se isporuče.

"Ministarstvo energetike zajedno sa Ministarstom finansija, Vladom Srbije i Kabinetom premijera radi kalkulaciju koji od ta tri scenarija je takav da nam obezbeđuje najveću sigurnost za najmanje para.

Količina nedostajućih sredstava, ukoliko želimo da obezbedimo dodatnu sigurnostu u snabdevanju, je na nivou oko 30 miliona dolara", rekao je Antić.

Srbija oko 90 odsto gasa za potrebe tržišta nabavlja uvozom iz Rusije, a jedini pravac snabdevanje je preko Ukrajine i Mađarske.

Rezerve gasa na teritoriji Srbije mogu da se uskladište jedino u podzemnom skladištu gasa u Banatskom Dvoru, u kojem ruski Gasprom ima 51 odsto vlasništva, a 49 odsto Srbijagas.

Trenutno je to skladište popunjeno do maksimuma (oko 450 miliona kubnih metara gasa), a u slučaju krize može da obezbedi snabdevanje oko četiri miliona kubnih metara gasa dnevno, što je dovoljno za potrebe domaćinstava, ali ne i industrije.

U danima sa veoma niskom temperaturom u Srbiji se troši i do 12 miliona kubnih metara gasa dnevno.


Prema rečima ministra većina toplana u Srbiji spremna je za grejnu sezonu koja će početi 15. oktobra i ne postoji mogućnost da neko ostane bez grejanja.

Antić je novinarima prilikom obilaska Beogradskih elektrana rekao da od ukupno 59 toplana u Srbiji problem sa nabavkom energenata postoji u šest gradova, i najavio da će se u četvrtak, 2. oktobra, sastati sa predstavnicima tih toplana i lokalnih samouprava da bi se pronašla rešenja.

"Probleme imaju toplane u Trsteniku, Smederevu, Priboju, Valjevu, Novom Pazaru i Vranju", rekao je Antić i dodao da će na tom sastanku obavezati lokalne samouprave da obezbede dovoljne količine energenata i pomognu toplanama pred početak grejne sezone.

"Beogradske elektrane su jedna od ključnih tačaka za održanje stabilnosti energetskog sistema Srbije, jer od njih uveliko zavise celokupni energetski bilansi i ako one dobro rade onda ni potrošnja struje u Beogradu tokom zime nije maksimalna", rekao je Antić i ocenio da to daje dodatnu sigurnost u godini kada energetski sistem radi otežano zbog majskih poplava.

Direktor Beogradskih elektrana Goran Aleksić rekao je da je to preduzeće spremno za grejnu sezonu i najavio da će sutra početi funkcionalne probe grejanja.

Aleksić je rekao i da će rekonstruisano razvodno postrojenje u okviru trafo stanice u novobeogradskoj toplani, doprineti stabilnosti u snabdevanju Beograda strujom, ali i celokupnoj energetskoj stabilnosti Srbije.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali rekao je da su Beogradske elektrane završile sve potrebne investicije i remonte kako bi Beograđani imali sigurno i bezbedno grejanje.

"Beogradske elektrane su spremne i Beogradani će biti sigurni u svojim domovima ove zime," rekao je gradonačelnik.

Mali je naveo da je tokom ove godine oko 500 novih korisnika ili oko 200.000 kvadratnih metara prostora u Beogradu priključeno na toplovodnu mrežu i dodao da će se sa tim nastaviti, dok se sve institucije za koje je to moguće, kao i građani, ne priključe na toplovodni sistem.

Grejna sezona u Srbiji traje od 15. oktobra do 15. aprila.