Ova ekonomska vest je još ružičastija kada se uzme u obzir da je deficit u toj razmeni smanjen za 2,9 odsto (na 2,73 milijarde evra) a pokrivenost uvoza izvozom povećana na 72,7 procenata (sa 70,4 odsto), saopštio je Republički zavod za statistiku.

Ovoliki rast izvoza, nažalost, još nije ni izbliza dovoljan da bi stabilizovao finansijske prilike u zemlji pa nam za utehu mogu poslužiti nešto veće cifre u dolarima, u kojima naša statistika tradicionalno daje podatke iako nam je veliki deo trgovine (i spoljne ali i unutrašnje) zapravo u evrima.

Za osam meseci ove godine izvezeno je robe u vrednosti od 9,97 milijardi dolara, ili za 8,9 odsto više u poređenju sa istim lanjskim periodom, a uvezeno je za 13,71 milijardi dolara, što je rast od 5,4 odsto u odnosu na odgovarajuće razdoblje prošle godine.
U evrima je izvezeno robe u vrednosti od 7,30 milijardi, što je povećanje od 4,9 odsto, dok je uvoz imao vrednost od 10,04 milijardi, odnosno za 1,5 odsto više nego u prvih osam meseci 2013.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je region Vojvodine (33,4 odsto), zatim Šumadije i zapadne Srbije (31,9 odsto), Beogradski region (21,2 odsto), južne i istočne Srbije (13,3 odsto), a oko 0,2 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Najveće učešće u uvozu imao je Beogradski region (42,5 odsto), sledi Vojvodina (29,5 odsto), Šumadija i zapadna Srbija (18,6 odsto), južna i istočna Srbija (8,4 odsto), a oko jedan odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama, dok za Kosovo i Metohiju nema podataka.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju 53,1 odsto, zatim roba za široku potrošnju 39,3 odsto i oprema 7,6 odsto.
Na strani uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju 60,7 odsto, roba za široku potrošnju 18,5 odsto i oprema 10 odsto. Neklasifikovana roba po nameni iznosi 10,8 odsto.
Glavni spoljnotrgovinski partneri u izvozu pojedinačno su bili: Italija (1,75 milijardi dolara), Nemačka (1,23 milijarde), Bosna i Hercegovina (862 miliona), Ruska Federacija (679 miliona) i Crna Gora (519 miliona).
U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri Srbiji, pojedinačno, bili su: Nemačka (1,64 milijarde dolara), Ruska Federacija (1,58 milijardi), Italija (1,58 milijardi), Kina (1,03 milijardi) i Poljska (683 miliona dolara).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,2 odsto ukupne razmene.
Drugi po važnosti partner Srbije su zemlje CEFTA, sa kojima je ostvaren suficit u robnoj razmeni od 1,30 milijardi dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, električna energija, potom kameni ugalj i briketi. Izvoz Srbije iznosio je 1,88 milijardi a uvoz 583,9 miliona dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 323 odsto.
Najveći suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Rumunijom, SAD, Bugarskom.
Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa), sledi deficit sa Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Nemačkom, Mađarskom,Turskom, Austrijom, Holandijom.
Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta naš prvi uvozni proizvod (115 miliona dolara). Drugi po značaju je uvoz prirodnog gasa (48 miliona dolara), dok su na trećem mestu uvozne liste lekovi za maloprodaju (38 miliona dolara), kao i uvoz gasnih ulja (31 milion dolara) i uvoz delova i pribora za motorna vozila bio je 31 miliona dolara.
Na uvoz struje otpada 22 miliona dolara, a na uvoz telefona za mrežu stanica potrošeno je 19 miliona dolara.