Fiskalni savet danas je upozorio da bi deficit budžeta Srbije u 2014. godini mogao iznositi 8,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je više od planiranog.

"Deficit budžeta opšte države na kraju avgusta dostigao je 122 milijarde dinara, što ukazuje na probijanje planiranog deficita za ovu godinu", saopštio je Fiskalni savet.

Kako je navedeno, "kada se u deficit uključe i još uvek netransparentni rashodi države 'ispod crte' (koje se ne vide u budžetu) ukupan deficit u 2014. godini mogao bi da premaši planiranih 286 milijardi dinara i dostigne iznos od 310-315 milijardi, odnosno oko 8,5 odsto BDP".

Prema podacima Fiskalnog saveta, javni dug Srbije na kraju avgusta je bio 22,4 milijarde evra, odnosno oko 71 odsto BDP, i od početka godine je povećan za više od 1,6 milijardi evra.

Fiskalni savet je procenio da se u slučaju da se nastave postojeći trendovi do kraja godine moze očekivati manjak konsolidovanih javnih prihoda u iznosu od 55 milijardi dinara.

 Još jedan od uzoraka podbačaja PDV-a će, prema Fiskalnom savetu, biti izostanak unapred ubrojanih efekata najavljenog povećanja naplate tog poreza.

Ističe se da su pad doprinosa i poreza na dohodak posledica i makroekonomskih činilaca i navodi da su trendovi na tržištu rada nepovoljnije nego što je blo planirano budžetom, odnosno da je pad formalne zaposlenosti veći od planiranog, ali i da su nominalne zarade niže.

Pored toga, nije u potpunosti ostvareno ni očekivano povećanje prihoda od doprinosa usled suzbijanja sive ekonomije, naveo je Fiskalni savet Srbije. To telo očekuje i podbačaje i od prihoda od akciza, zbog smanjenog priliva akciza od duvanskih proizvoda, procenujući da bi pad akciza u odnosu na godišnji plan mogao da iznosi oko 10 milijardi dinara.

Javni dug države je, kako je objašnjeno, veći nego što je objavilo Ministarstvo finansija (21,9 milijardi evra) jer Fiskalni savet u te obaveze države uključuje i javni dug lokalnih samouoprava i Fonda za razvoj.

Rast javnog duga u avgustu za oko 900 miliona evra je posledica povlačenja prve tranše kredita od Ujedinjenih Arapskih Emirata od jedne milijarde dolara.

"Do kraja godine javni dug bi mogao dostići 23 milijarde evra, odnosno premašiti 72 odsto BDP-a", ističe se u saopštenju Fiskalnog saveta.

 Ocenjuje se da će rast javnog duga do kraja ove godine zavisiti od moguće nove emisije evroobveznica u iznosu od 600 miliona evra, sa čime bi, kako se navodi, javni dug do kraja godine dostigao 23 milijarde evra.

Napominje se da postoje najave da bi se tom emisijom išlo tokom jeseni kako bi se iskoristile povoljne mogućnosti za zaduživanje na međunarodnom tržištu, iako je, dodaje se, prva rata kredita Ujedinjenih Arapskih Emirata (od milijardu dolara) dovoljna za finansiranje deficita do marta naredne godine.

"Ukoliko do kraja ove godine ne bude izdavanja novih evroobveznica javni dug će biti nešto manji, ali će onda uslediti novo zaduživanje početkom 2015. godine", navodi se u saopštenju.

Prema Fiskalnom savetu, postoji dodatni rizik rasta javnog duga Srbije po osnovu izdavanja novih garancija za zaduživanje državnih preduzeća, kao što su Srbijagas i Elektroprivreda Srbije (EPS).

Navodi se da izostanak rešavanja problema u poslovanju Javnog preduzeća Srbijagas i dalje gomilanje gubitaka može imati za posledici izdavanje nove garancije država za nabavku gasa za predstojecu zimu.

Dugogodišnje lose poslavanje EPS-a, uz nepovoljne efekte ovogodišnjih poplava, mogu da dovedu do izdavanja novih garancija za zaduživanje tog javnog preduzeća, smatraju u fiskalnom savetu.

Napominije sa da bi do kraja ove godine bio povučen i deo kredita Evropske investicione banke iz Apeks linije za podršku malim i srednjim preduzećima, odnsno DPL kredita Svetske banke koji je povezan sa procesom restrukturiranja bivših društvenih preduzeća.

"Povlačenje tih sredstava povećalo bi javni dug za nekoliko stotina miliona evra", navodi Fiskalni savet Srbije.