Republički zavod za statistiku danas će objaviti revidirane podatke o bruto domaćem proizvodu Srbije (BDP).
To znači da će posle Hrvatske, Britanije, Holandije i drugih zemalja EU i Srbija postati država koja u svoj BDP uračunava i prihode od delatnosti kao što su prostitucija, trgovina drogom i kradenom robom.
Kovačević nije mogao da iznese podatke o tome koliki je BDP Srbije prema novoj metodologiji, niti za koliko će se smanjiti udeo javnog duga u BDP u odnosu na dosadašnji obračun.
On je objasnio da protivzakonite privredne delatnosti (poput trgovine narkoticima i prostitucije) učestvuju sa oko pet, šest procenata u BDP, dok siva zona dostiže i do 15-ak procenata, a ima procena da taj udeo sada ide i do 20 odsto.
Zavod za statistiku je podatke revidirao za sve godine unazad do 1995.
Eurostat, statistički biro Evropske unije, prošle godine je objavio preporuku ESA 2010 koja je ovog septembra stupila na snagu, prema kojoj prihodi od nelegalnih delatnosti treba da budu uključeni u obračun BDP.
Odgovarajući na kritike povodom toga što će sada statistika priznavati pozitivan doprinos mafije ekonomijama koje prihvate novu metodologiju, Eurostat konstatuje da "BDP ne meri moral".
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov kaže za "Danas" da je ova preporuka Eurostata ipak od marginalnog značaja za Srbiju, jer će najveća promena BDP uslediti uvođenjem sive ekonomije (prodaje na tezgama, neprijavljenih radnika i slično) u zvaničnu statistiku.
Prema njegovim rečima, u zemljama istočne Evrope, Srbiji, Bugarskoj i Rumuniji, siva zona čini čak 30 odsto BDP, s tim što Altiparmakov naglašava da se ta cifra ne odnosi na dodatu vrednost nego na promet.
Za nas je glavno da obuhvatimo sivu ekonomiju, jer to rade sve ostale države, rekao je Altiparmakov i naveo da je u Srbiji 2006. godine urađeno eksperimentalno istraživanje uračunavanjem sive i crne ekonomije, koje je tada dalo rezultat od blizu 15 odsto rasta BDP.
Naravno, uračunavanje ovih delatnosti ne znači da je BDP zaista porastao, već je promena isključivo statističke prirode, jer sve te delatnosti i danas postoje.
Altiparmakov objašnjava da čak ni statistika neće registrovati veliki procentualni rast BDP gledano godinu na godinu, jer će podaci biti revidirani za sve godine do sredine devedesetih. S druge strane, ukupan BDP će porasti, što će neminovno smanjiti udeo javnog duga u BDP Srbije.
Naš javni dug je sada na nivou od 70 odsto BDP, što bi svakako palo, ali ne toliko da ne moramo da sprovodimo fiskalnu konsolidaciju. Bez obzira na uračunavanje sive i crne ekonomije, Srbija će morati da sprovede mere štednje - upozorio je Altiparmakov.
