Kako je objavljeno na sajtu Svetske banke, kredit je odobren na rok otplate od 30 godina, sa grejs periodom od 18 godina. Kamata za optlatu kredita će varirati kroz period otplate, a u ovom trenutku je 1,5 odsto.

Namena kredita je prevashodno obnova elektroenergetskog sistema, ali i pomoć poljoprivrednicima i preduzetnicima.

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen nedavno je izjavio da će od tog kredita 150 miliona biti iskorišćeno za uvoz, a 50 miliona za obnovu elektroenergetskih postrojenja i ispumpavanje vode kopa Tamnava.

Verheijen je kazao i da će sedam miliona dolara dobiti poljoprivrednici, kao i da će 22 miliona biti iskorišćeno za obnovu sistema za zaštitu od poplava.

IMA JOŠ MESTA DA DRŽAVA UŠTEDI

Glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović je povodom novog kredita kazao za RTS da Svetska banka pozdravlja najavljeni paket vladinih mera, za uštedu u budžetu, kao i da su Vladi Srbije predložene i dodatne mere, među kojima je jedna od osnovnih smanjenje subvencija.

"Mislimo jeste da nedostaje nekih 200 do 300 miliona dodatnih ušteda. Na strani rashoda budžeta mora da se nađe prostora za dodatne uštede. Bitno da je da se sve to desi u 2015. godini, jer je ova praktično već prošla sa aspekta budžeta i izvršenja rashoda", kazao je on.

Šestović je kazao da Srbija troši više od milijardu evra godišnje na subvencije javnim ili društvenim preduzećima i da tu sigurno postoji prostor za značajne uštede.

"Recimo, ako se uštedi 10 odsto, to je 100 miliona, to je 0,3 odsto BDP-a", rekao je on.

Kao drugu veliku stavku gde se može uštedeti, naveo je nabavke roba i usluga za koje je za prvih sedam meseci ove godine, potrošeno 2,5 milijarde evra na kupovinu raznih roba i usluga.

"Vlada je prvobitno planirala nekih 25 do 30 miliona ušteda u toj oblasti, a mi mislimo da tu može mnogo više da se postigne".

Šestović je ocenio da će smanjenje plata i penzija najverovatnije smanjiti privredne aktivnosti, "jer kada smanjite plate i penzije u javnom sektoru, a tu pričamo o 2,5 miliona ljudi koji zavise direktno od tih davanja, onda će oni da smanje svoju potrošnju".

Kad oni smanje svoju potrošnju, smanjiće se obim proizvodnje domaće privrede. Teško je reći tačno koliko će se smanjiti BDP na osnovu tih mera, ali pretpostavljamo da će to povući pada privrede od 0,5 do jedan odsto, kazao je Šestović.