MAT: Plate i cene stoje, a to nije dobro | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

MAT: Plate i cene stoje, a to nije dobro

Izvor mondo.rs
Izvor mondo.rs

Inflacija se do kraja godine neće podići u planirani koridor i to nije dobro jer dezinflacija destimuliše investicije a bez njih nema privrednog rasta i oporavka, upozoravaju ekonomski stručnjaci.

"Sa niskom inflacijom, a u tri meseca ove godine imali smo čak negativnu stopu, stimuliše se štednja. A kada se manje troši manji su i prihodi države, koja ionako ima problema sa finansijskom stabilnošću", rekla je Gordana Vuković-Cotić na predstavljanju novog broja Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) Ekonomskog instituta.

Prema proceni stručnjaka MAT-a, inflacija se ni do kraja godine neće vratiti u okvire plana, jer će verovatno izostati povećanje cene električne energije.

A u Srbiji je u avgustu zabeležena druga istorijski najniža vrednost inflacije otkako se kao mera uzimaju potrošačke cene (2007. godina) – 1,5 odsto. Pojeftinilo je gotovo sve, od prehrambenih proizvoda do obuće i odeće: Tek minimalno povećanje cena zabeleženo je kod, recimo, korišćenja fiksnog telefona ili prirodnog gasa i evro-dizela.

Za obične građane briga ekonomista zato što su cene niske izgleda nerazumna, ali stručnjaci upozoravaju da takvo stanje s cenama donosi mnogo više problema nego boljitka.

Srbija ima veliki budžetski deficit, što znači da su prihodi od poreza, carina i dr. mnogo manji od onoga što se potroši na državne plate, penzije, subvencije državnim firmama, zdravstvo, školstvo... Razlika se pokriva kreditima iz zemlje i inostranstva.

Državni budžet se inače pravi tako što se na u ostvarenu naplatu PDV-a i drugih poreza pridoda i očekivana inflacija. Ukoliko inflacija izostane a naplata PDV-a, carina i dr. padne ispod plana, kao što se dešava već godinama, rupa u kasi se samo povećava.

Privid veće trgovine i zaposlenosti

Stručnjaci MAT-a osvrnuli su se i na porast trgovine na malo i veću zaposlenost kako ih je zabeležila statistika. Upozoravaju da su radosne vesti, međutim, svojevrsan privid jer tu se više radi o rezultatu mera protiv suzbijanja sive ekonomije nego pravog privrednog poboljšanja i obima trgovine u radnjama i zaposlenosti.

Na manje cene utiče manja potražnja, pre svega zbog slabe kupovne moći građana. A ona će biti još manja kada se, u procesu državne štednje, smanje plate u javnom sektoru i penzije.

Već sada su zarade realno (sa odbitkom inflacije) u osam meseci ove godine istovetne odgovarajućem periodu u 2013. Pritom su plate porasle u državnim preduzećima (realno 5,4 odsto) a pale u administraciji (2 odsto).

Prema mišljenju Stojana Stamenkovića, koordinatora projekta MAT, Narodna banka Srbije oprezno smanjuje restriktivnost monetarne politike, odnosno, mekše brani kurs dinara.

"To je dobro i NBS bi sada trebalo da pušta kurs (dinara da pada) sve dok se inflacija ne vrati u planirani koridor. Vlada sada ima para na dinarskom računu i ne troši sa deviznog (devizne rezerve NBS uvećane su za milijardu evra zbog uplate kredita iz UAE) a kada bude počela da troši, evri će se pojaviti na tržištu i splasnuće i pritisak na pad dinara", kaže Stamenković.

Privredni pokazatelji ukazuju na to da je Srbija u recesiji, pa se postavlja samo pitanje da li je to incidentno i kratkotrajno ili će pad privredne aktivnosti biti trajnijeg karaktera. Na sve to upitan je rezultat ovogodišnjeg poljoprivrednog roda, koji teško da će biti takav da značajnije pogura BDP.

"Fiskalna konsolodacija (državnih finansija) jeste važna i mi je pozdravljamo ali, ne sme se zaboraviti na podsticanje dinamike privredne aktivnosti, jer bez toga nema ni trajnije konsolidacije finansija", upozorava Stamenković.

Stručnjaci MAT-a ukazuju na to da od deset najvećih oblasti unutar prerađivačke industrije (što je tri četvrtine ukupne prerađivačke industrije), samo je proizvodnja nafte i derivata imala rastući trend, dok je proizvodnja nemetalnih minerala (cementare) stagnirala.

Na drugoj strani proizvodnja motornih vozila i prikolica, tj. automobila u kragujevačkom FAS-u je padala od aprila u proseku po gotovo šest odsto mesečno, a prehrambena industrija, kao najveća oblast ove grane, po pola procenta mesečno.

Brojke bi bile ukupno još mračnije da stvar ovoga puta nusi umekšale male grane, ukojima je bio rast, poput duvanske industrije, prerade drveta (osim nameštaja), proizvodnje papira, osnovnih metala, nameštaja.

(G.M.Š.)

Inicijalizacija u toku...

Komentari 3

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

dubioza

meni su cene veće jer mi je plata manja

za @ dubioza

@dubioza Íspravka, niza ti je plata+ cene rastu, ali potuljeno -danas jedno, sutra drugo po 2-3-5-10din, nesto i za vise. sa druge strane treba ti pa kupis

rade

Ovi nas zavitlavaju, zar ne?! Zašto bi iko normalan sada više štedeo ako vrednost dinara prema evru konstantno opada? O kojoj stagnaciji ili čak padu cena pričaju kad sve živo poskupljuje?!

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU