Bivši zamenik predsednika Upravnog odbora Agencije za elektronske komunikacije (Ratel) Milenko Ostojić je kao primere neracionalnog ponašanja u agencijama naveo primer svoje bivše firme koja je godinama plaćala 60.000 evra mesečno za zakup prostorija.

Direktor kompanije za informacione i komunikacione tehnologije Nortel u Srbiji Zoran Živković je rekao i da samo u Srbiji regulatorna agencije ne prihvata međunarodni CE sertifikat za elektronsku opremu, već traži dodatnu sertifikaciju.

Kao nebulozni primer je naveo da je sertifikat Ratela dobila i električna četkica za zube "oral B".

"Ratelove komisije traže da ih vodimo po celom svetu, da oni vide kako se proizvodi neka antena, kako se šrafi, iako se ta antena već prodaje u 40 zemalja. Uz to ide i odsedanje u najboljim hotelima i dnevnice za članove komisije. To je skandalozno. Ali, većina uvoznika ih prosto odvede na ekskurziju i dobije sertifikat", rekao je Živković.

DRŽAVI IZMIČE PRIHOD "NA TANJIRU"

Milenko Ostojić je naveo i da su samo u Srbiji prihodi od nankada za korišćenje numeracije i naknada za korišćenje frekvencije prihodi regulatorne agencije, dok se u drugim zemljama ta sredstva uplaćuju direktno u državni budžet.

Direktor kompanije za infrormacione i komunikacione tehnologije Nortel u Srbiji Zoran Živković rekao je da se u Srbiji ne koristi deo slobodnog frekvencijskog spektra za razvoj četvrte generacije mobilne telefonije, a država bi od toga mogla da ima prihode od nekoliko desetina miliona evra.

"U Belgiji, koja je po veličini uporedna Srbiji, mobilni operator je dva bloka frekvencija platio više od 60 miliona evra", naveo je on i upitao da li se time što se ne koriste te frekvencije štine nečiji interesi.

Organizator konferencije Željko Panić rekao je da su na konferenciju bili pozvani i predstvnici Ratela, ali da su odgovorili da je direktor na desetodnevnom službenom putu u Južnoj Koreji i da bez njegovog odobrenje ne mogu da pristustvuju skupovima.

Savetnih za investicije Mahmud Bušatlija kađže da svi problemi o kojima danas govorimo proističu iz zloupotreba u upravljanju javnom imovinom, zbog čega je neophodno sprovesti reformu celog javnog sektora, uključujući i agencije.

On je rekao i da je u Srbiji visoko politizirano upravljanje državnim resursima, gde sve agencije služe nečemu što nije javni interes.

Bušatlija je podsetio da je prošla vlada promovisala racionalizaciju u agencijama i da će 130, 140 agencija svesti na prosečnu evropsku normu od šest, sedam agencija i dodao da je, koliko on zna, trenutno najbiliža ukidanju agencija za kontrolu vodnog saobraćaja, koja je neophodna.