Trodnevni skup na koji su pozvani članovi svetske ekonomske i političke elite biće zatvoren za javnost, što dodatno raspaljuje maštu znatiželjnih koji žele da znaju ko će biti prisutan i o čemu će biti reči na 38. zasedanju te organizacije, koja će se prvi put okupiti u Beogradu.

Na zvaničnom sajtu Trilateralne komisije nema informacije o zasedanju u Beogradu, a prema najavama iz medija sednicu će otvoriti predsednik za Evropu i bivši šef Evropske centralne banke Žan-Klod Triše, dok će goste pozdraviti premijer Aleksandar Vučić.

Predsednik srpskog ogranka Trilateralne komisije Jovan Kovačić naveo je za Tanjug da očekuje dobru posećenost skupa na koji su pozvani članovi srpske vlade, kao i regionalni lideri, dok je za predstojeći događaj rekao da će to biti "jedan od najozbiljnijih skupova od Titove sahrane".

Govoreći za Tanjug o uticaju Trilateralne komisije, predsednik organizacionog odbora skupa Tahir Hasanović, ukazao je da ona već četiri decenije bitno utiče na finansijske i ekonomske tokove sveta, jer u njoj sede istaknuti ljudi koji imaju mogućnost sagledavanja razvoja sveta.

Trilateralnu komisiju osnovali su u Njujorku 1973. godine Dejvid Rokfeler i Zbignjev Bžežinski. Među njenim članovima je više bivših svetskih lidera. Pored koncentrisane političke moći, u srži postojanja ove organizacije je kapital, pa su njoj i predstavnici Svetske banke, Evropske centralne banke, Međunarodnog monetarnog fonda i većine velikih svetskih banaka, kao i najvećih multinacionalnih kompanija.

Iako se delovanje Trilateralne komisije oduvek bilo diskretno, ono je uključivalo i medije, odnosno njihove direktore, pod uslovom da ništa od onoga što su čuli ne objavljuju ni kao nezvanična saznanja.

"Bilo bi nemoguće da razvijamo naš plan za svet da smo bili pod lupom javnosti tokom svih godina", rekao je svojevremeno Rokfeler.

Ono što je javnost ipak mogla da sazna o "planu za svet" jeste da Trilaterala nastoji da konsoliduje i kontroliše četiri centra moći: politički, monetarni, intelektualni i duhovni, a u interesu stvaranja mirnije i produktivnije svetske zajednice.

Protivnici globalizacije tvrde da je istinski cilj Komisije stvaranje svetske ekonomske moći koja će biti nadmoćnija od političkih vlada država koje su uključene u rad organizacije.

Iako nema dokaza da je Trilaterala zaista moćnija od demokratski izabranih vlada i da njima upravlja, što su skloni da tvrde zagovornici teorija zavere, odsustvo informacija doprinelo je da se na tu organizaciju gleda podozrivo.

Evropska grupa Trilateralne komisije u početku je obuhvatala države članice tadašnje Evropske ekonomske zajednice. Kako se ta grupacija vremenom proširivala, članstvo Trilaterale ulazile su nove članice.

Srbija je najmlađa članica Trilateralne komisije. U članstvu od prošle godine i uz Norvešku je jedina članica Evropske grupe koja nije istovremeno članica EU.