U Srbiji godinu i po dana od donošenja Zakona o javnim preduzećima, nije došlo do depolitizacija i profesionalizacija tih preduzeća, a rad im je i dalje netransparentan i neodgovoran, kaže istraživanje Transparentnosti Srbija.
Primenom Zakona o javnim preduzećima, koji je jedan od prvih reformskih koraka nove vlasti u Srbiji u borbe protiv korupcije, trebalo je da se prekine dugogodišnja praksa korišćenja javnih preduzeća za stranačke potrebe, kroz primenu načela transparentnosti, profesionalizacije i odgovornosti, ali do toga nije došlo, rečeno je prilikom predstavljanja rezulatata istraživanja o primeni Zakona o javnim preduzećima.
To istraživanje sprovedeno je na uzorku od 25 republičkih, pokrajinskih i lokalnih javnih preduzeća, pokazalo je da mnoge odredbe tog zakona uopšte nisu primenjene, kao i da primena zakonskih novina nije dovela do prekida dugogodišnje loše prakse departizacije i depolitizacije preduzeća i izbora profesinalnog menadžmenta, pokazalo je istraživanje.
Iako je zakon jasno propisao da konkursi za izbor direktora javnih preduzeća moraju biti raspisani do 30. juna 2013. godine, od preduzeća koja su učestvovala u istraživanju, okončan je samo jedan konkurs i to u EPS-u, naveo je programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.
To, kako je rekao, predstavlja najsnažniji dokaz da ne postoji politička volja da se izaberu direktori koji bi doprineli departizaciji i profesionalziaciji upravljanja javnim preduzećima.
On je dodao da je Vlada odlučila da ne raspiše konkurse za izbor direktora pet javnih preduzeća (u posmatranom uzorku), u kojima su direktori imenovani pre stupanja na snagu novog zakona i to u:Srbijašumama, Srbijavodama, Srbijagasu, Pošti Srbije i Elektromreži Srbije.
Od 13 posmatranih republičkih javnih preduzeća, konkursi su u roku raspisani samo u dva slučaja, a u 11 njih, posle isteka zakonskog roka, ukazao je Nenadić. U pokarajinskim i lokalnim javnim spreduzećima, konkursi su u većini slučajeva, okončani u drugoj polovini 2013.godine, osim u Beogradu, gde su konkursi "prethodne vlasti" bili poništeni i raspisani novi, kazao je on i dodao da novi zakon nije doprineo depolitizaciji tih preduzeća ukazuje i masovan izbor ranijih vršilaca dužnosti koji su na lokalnom nivou jasno prepoznati kao pripadnici određene političke partije.
Problem postoji i kod merila i procedura za izbor direktora javnih preduzeća na lokalnom nivou, gde su uočeni brojni propusti, napomenuo je Nenadić i dodao da postoje problemi i kod imenovanja Nadzornih odbora javnih preduzeća, čiji su članovi često imenovani i godinu dana posle stupanja na snagu novog zakona, uz kršenja pravila o izboru nezavisnog člana Nadzornog odbora.
Nenadić je naveo da je i dalje prisutna pojava da javna preduzeća troše ogroman novac na sponzorstva i donacije, što nije opravdano, jer, kako je rekao, ako imaju viška novca, treba da ga daju u budžet da se rasporedi gde je najpotrebniji.
Situacija nije bolja ni kada je reč o kontroli rada i odgovornosti javnih preduzeća, a istraživanje je pokazalo da postoje ozbiljni problemi ne samo u sprovođenju, nego i u usvajanju godišnjih programa rada javnih preduzeća i od 13 republičkih preduzeća obuhvaćenih uzorkom, za pet njih, Vlada nije dala saglasnost za njihov program rada za 2014. godinu.
Kada je reč o transparentnosti poslovamnja, što zakon jasno propisuje, istraživanje je pokazalo da ni jedno preduzeće iz uzorka nije objavilo sva obavezna dokumenta na svom sajtu, a dodatan problem je što Vlada Srbije i Vladina komisija nisu dostavili tražene podatke o konkursima za izbor direktora.
Predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati je naveo da u Srbiji ima oko 700 javnih predzeća koja zapošljavaju oko 100.000 ljudi i da je do sada praksa bila da se u ta preduzeća zapošljavaju partijski članovi ili rođaci direktora. Zbog toga se, kako je dodao, takav sistem može nazvati partito-despotijom.
Predsednica skupštinskog Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku Aleksandra Tomić istakla je da je dosta preduzeća prekršilo rok za raspisivanje konkursa za izbor direktora, zbog usklađivanja osnivačkog akta tih preduzeća sa novim zakonom o javnim preduzećima.
Ona je ukazala da je cilj donošenja novog zakona o javnim predzuećima bio depolitizacija i profesionalizacija tih firmi, kao i da je tim zakonom postrožena kontrola javnih preduzeća, pošto ona više nisu u nadležnosti resornog ministarstva, već Ministarstva državne uprave.
Tomić je istakla da će se ubuduće insistirati na tome da se smenjuju direktori koji su na čelu preduzeća koja godinama prave gubitke, jer je, kako je rekla, došlo vreme da svako odgovara imenom i prezimenom za rezultate rada i poslove za koje ga je država ovlastila.
