Najveću štednju Vlada je ove godne naprali zapravo u dleu budžeta koji se bavi investicijama i to nije dobra vest. A to bi moralo da se značajno popravi u budžetu za 2015. godinu i već imamo naznake da će MMF insistirati i na tome a ne samo na kresanju troškova, upozoravaju ekonomski stručnjaci okuplljeni u builtenu Makroekonomske analize i trendovi.

"Infrastrukturne investicije su nam preko potrebne i imamo gotovo sve uslove da ih ozbilljno 'uvedemo' u budžet za 2015. i to nam ukazuje i MMF. One imaju priličan fiskalni multplikator (donose ne samo novac zaposlenoj privredi već ga i vraćaju državi kroz poreze), a mi imamo potrebu da gradimo jer nam je loša, recimo, putna infrastruktura a nemamo previše takvih izdataka inače u budžetu. Još da popravimo izvršenje na terenu, što je dosad bilo problematično i zbog čega čak plaćamo penale za nepovučene kredite", ukazuje Vladimir Vučković, glavni urednik biltena MAT pri Ekonomskom institutu u Beogradu.

U vezi samih pregovora koordinator MAT-a Stojan Stamenković kaže da su za novi stend-baj aranžman svi raspoloženi, ali i da optimizam MMF-a u vezi dramatičnog privrednog rasta nije toliko veliki kakav se pokazuje iz Vlade.

"Ono što ministar finansija obećava recimo za 2016. moglo bi da se ostvari 2019. ili 2020. ali i to nije loše. MMF je došao raspoložen za aranžman, ali prethodno moraju da se usklade planovi reformi i stvranja uslova za investiranje. Kod ovog poslednjeg kao najveći problem vidim naše neefikasno pravosuđe i problem građevinskog zemljišta", kaže Stamenković.

Vučković dodaje da aranžman, uz već poznatu mantru "sigurnost – niđe kamate na zaduživanje – više investicija", ovoga puta bi aranžman sa MMF-om mogao da nam donese i mnogo veću kontrolu nad javnim preduzećima i državnim firmama.

"U ovim pregovorima pitanje kontole javnog sektora je podignuto na mnogo viši nivo i ako se aranžman sklopi, spoljno nadgledanje procesa reformi će biti takvo da će biti mnogo teže odustati od njih iz nekih socijalno uslovljenih razloga", kaže Vučković.

(G.M.Š.)