Ipak, kako ukazuju u Rajfajzenu, interesantno je da je u oktobru u osam od 12 sektora evidentiran rast cena, ali dodaju da je u konačnom ishodu, međugodišnja inflacija ispod ciljanog raspona od 2,5 do 5,5 odsto dostigla je 1,8 odsto, a od početka godine do kraja oktobra iznosi 2,2 procenta.
Slabi pokazatelji o oktobarskoj mesečnoj i godišnjoj inflaciji, koje je Republički zavod za statistiku objavio danas, za analitičare Rajfajzen banke predstavljaju malo iznenađenje, imajući u vidu, kako kažu, uporno slabljenje kursa dinara prema evru koje je počelo u avgustu.
Slabiji kurs domaće valute u načelu diže cene, jer su sve one tradicionalno "vezane2 za evro, čak i kada nemaju bitnu uvoznu komponentu.
Ocenjujući da trgovci imaju još dovoljno prostora da kompenzuju slabljenje domaće valute, jer su u cene ukalkulisani viši devizni kursevi, u Rajfajzenu ipak primećuju da istovremeno slabljenje kupovne moći smanjuje maloprodaji manevarski prostor da gubitke na kursnim razlikama prebace na krajnje potrošače.
"Imajući u vidu nedavni oštar pad cena sirovina na svetskim tržištima i odlaganje povećanja cena koje su pod kontrolom države, procenjujemo da cene hrane i energije neće vršiti pritisak na rast inflacije u predstojećem periodu", navodi Istraživački tim Rajfajzen banke u analizi dostavljenoj Tanjugu.
Uprkos padu inflacije i aktuelnoj recesiji, u Rajfajzenu očekujemo da će Narodna banka Srbije na sutrašnjoj sednici, posvećenoj utvrđivanju visine referentne kamatne stope, ostaviti ključnu kamatu netaknutu na nivou od 8,5 odsto.
U prilog takvoj odluci bi, prema njihovom mišljenju, moglo da ide slabljenje sentimenta domaće valute i narasli fiskalni rizici - dva faktora koja još više upućuju na potrebu okruženja za višom kamatnom stopom.