Pad broja zaposlenih radnika u preduzećima usporen je izmedju septembra 2006. i marta 2007. u odnosu na prethodni šestomesečni period, pokazala su istraživanja "Kvartalnog monitora".
Pad broja zaposlenih radnika u preduzećima usporen je izmedju septembra 2006. i marta 2007. u odnosu na prethodni šestomesečni period, pokazala su istraživanja "Kvartalnog monitora".Za to je najzaslužnija preradjivačka industrija, koja čini oko 28 odsto ukupne zaposlenosti i gde se pad broja zaposlenih usporava. U preradjivačkoj industriji zaposlenost je pala za oko 10.000 radnih mesta, a u prethodnom šestomesečnom periodu za 23.000.
To smanjivanje pada zaposlenosti dešava se istovremeno sa rastom preradjivačke industrije od preko osam odsto u prvom kvartalu 2007. pa je i očekivano.
Najznačajniji pad zaposlenosti zabeležen je u sektoru vadjenja ruda i kamena, i on od septembra 2006. do marta 2007. iznosi oko 6.000 radnih mesta, odnosno 20,7 odsto ukupne zaposlenosti u tom sektoru.
Osetan pad zaposlenosti vidljiv je i u gradjevinarstvu -oko 3.000 poslova manje u odnosu na mart prošle godine, odnosno pad od oko 3,5 odsto u okviru sektora, što je iznenadjujuće, s obzirom na procenu da je medjugodišnja realna stopa rasta gradjevinarstva u prvom tromesečju ove godine bila izmedju 35 i 45 odsto.
Zaposlenost je takodje, izmedju marta i septembra, opala za oko 3.000 radnih mesta ili za 4,4 odsto u sektoru poslova sa nekretninama, navodi se u najnovijem broju "Kvartalnog monitora".
Najveći porast zaposlenosti ostvaren je u trgovini - oko 5.000 novih radnih mesta, ili 2,6 odsto, što je sigurno izazvano ubrzanjem rasta trgovine na malo, gde je medjugodišnja stopa skočila sa 7,7 odsto u septembru 2006. na 30 odsto u martu ove godine.
Dok porast zaposlenosti u trgovini stručnjaci objašnjavaju rastom te privredne delatnosti, za skok zaposlenosti od oko 4.000 radnih mesta, ili za 3,4 odsto u obrazovanju, ne nalaze objašnjenje.
Rast zaposlenosti od oko 2.000 radnih mesta ili 4,6 odsto u proizvodnji električne energije takodje je teško objasniti.
Prvi put od 2003. neznatno je opao broj preduzetnika i njihovih zaposlenih. Stagnacija stope rasta u skladu je sa usporavanjem rasta malih i srednjih preduzeća iz druge polovine 2006. godine, kada je kreditiranje privrede privremeno usporeno zbog restriktivne monetarne politike.
Stručnjaci navode da je moguće da je pad kreditiranja doveo i do usporavanja rasta broja preduzetnika.
Oni upozoravaju i da ukupna zaposlenost u javnim preduzećima opada u poslednje dve godine. Dok je u javnim državnim preduzećima zabeležen pad od 29.000 radnih mesta, izmedju marta 2003. i marta ove godine, broj zaposlenih u javnim lokalnim preduzećima je prilično stabilan i u poslednje dve godine se održava na nivou od oko 60.000.
Zaposlenost koja se finansira iz budžeta tokom protekle dve godine smanjena je u sektorima zdravstva i socijalnog rada za oko 10.000 radnika, ili oko sedam odsto, kao i u administraciji za oko 5.000 radnika, ili oko osam odsto, dok je u obrazovanju i kulturi koja se finansira iz budžeta porasla za oko 4.000 radnih mesta, odnosno 3,4 odsto.
(Tanjug)
