Program reformi koje su dogovorene sa MMF-om je težak, ali daje osnove za otvaranje novih radnih mesta i investicije, izjavio je večeras ministar finansija Dušan Vujović.
Vujović je na RTS-u rekao da je to prvi put da u programu ravnomerno stoje i strukturne mere i mere makroekonomske stabilizacije. "Ovo je jedan od retkih primera gde Fond stvarno, a ne na rečima, stavlja osnove za privredni rast, otvaranje novih radnih mesta i privlačenje investicija", ocenio je ministar. Prema njegovim rečima, aranžman je težak jer predstavlja suočavanje sa problemima sa kojima Srbija nije imala hrabrosti da se suoči do sada. On je precizirao da će prva kontrola izvršenja preuzetih obaveza od MMF-a biti polovinom maja, kada će predstavnici ove institucije doći u Beograd. "MMF će doći u prvu pravu suštinsku misiju da gleda rezultate za prvi kvartal polovinom maja. To je prvi test", rekao je Vujović. Do tog roka, dodao je, Vlada mora prvo deficit da održi u okvirima koji je dogovoren sa Fondom. "Moramo da vidimo da ispod stola ne iskoči nešto novo, neko neočekivano iznenađenje. Trudimo se da Železara nađe svog kupca i da javna preduzeća prestanu da pozajmljuju novac za likvidnost i počnu da traže garancije samo za investicije, a nikako za likvidnost", precizirao je Vujović. Upitan da li aranžman podrazumeva otpuštanje određenog broja zaposlenih u javnom sektoru, Vujović je rekao da ne bi govorio o brojkama, jer "nije cilj broj, cilj je da se zatvori deficit". "Suština je da smo dogovorili program čija je suština da postignemo smanjenje deficita za 1,3-1,4 milijarde evra ili 4,25 odsto BDP za tri godine", rekao je ministar. On je dodao da za Fond nije uslov broj ljudi, već da ih zanima koji deo BDP-a odlazi na administraciju i kakve usluge ona nudi u svim sferama. Upitan da li će biti dodatnog smanjenja plata, ministar je rekao da nikakvih drugih smanjenja neće biti od ovih koja su već predviđena rebalansom. Govoreći o smeni nadzornog odbora EPS-a, ministar je rekao da je to na neki način početak sređivanja stvari u tom javnom preduzeću jer ćemo početi da dobijamo pravilnu sliku o tome šta se tamo dešava. On je dodao da 600 direktora u EPS-u i postoji da bi oni bili nezavisni i "da bi se delio kolač tamo gde im se sviđa". "U svetu je neobično da javna preudzeća kao što su EPS ili komunalna preduzeća budu meta i političara. Svuda u svetu rođaci, političari pokušavaju da zaposle svoje prijatelje. Ali niko u svetu to ne radi u komunalnim preuzećima", istakao je Vujović i dodao da su visoke plate upravo razlog za takvo stanje u Srbiji, kao i da se ono može prevazići tako što će se privilegije ukinuti. Upitan na koji način će biti isplaćivane plate javnim preudzećima koja ostvaruju gubitke, Vujović je rekao da ta preduzeća neće moći da isplaćuju plate na ovom nivou. "Gubitaši ne smeju da imaju veće plate od onih koje bi imali da se nalaze na budžetu. Da budem kratak, moj šofer, ne sme da ima manju platu od šofera u EPS-u, odnosno javnom preduzeću koje ima gubitke. Ako to javno preduzeće ima bolji rezultat, onda mogu da imaju veće plate", izjavio je on. Vujović je rekao da MMF prepušta Vladi da sama upravlja procesima privatizacije i dokapitalizacije preduzeća u državnom vlasništvu. Upitan gde će Vlada uštedeti tih 1,3 milijarde evra u naredne tri godine, on je rekao da su najvažnije mere smanjenje plata i penzija koje su već unete u rebalans, ali da će doći i do smanjenja subvencija i povećanja prvih izvora prihoda. "To znači da se uvode neke konkretne naknade, na primer, za korišćenje tranzita gasa, što građani neće osetiti jer se to odnosi na naplaćivanje naših resursa kojima se koriste duge zemlje. Mi tražimo onaj spisak ušteda koji će najmanje pogoditi ljude", precizirao je ministar.
