Prosečna maloprodajna cena litra benzina BMB95 sada iznosi 147,07 din (po srednjem kursu NBS 1,22 evra), a evrodizela 153,94 dinara (1,28 evra), a pre nedelju dana benzin BMB95 je bio skuplji 1,6 dinara a evrodizel 1,01 dinara, podaci su Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS).

Na mesečnom nivou pojeftinjene je veće – 5,3 dinara kod benzina (čak 7,8 dinara kod BMB98) i 2,2 dinara evrodizrela.

Manji udarac po džepu svakako prija korisnicima ali se u javnosti očekivalo veće pojeftinjenje, s obzirom na to da je cena sirove nafte u svetu poprilično pala od početka godine, a (donekle) su je pratile i cene goriva u nama bliskoj Evropi.

"Postoje dva jednostavna razloga zašto nije bilo ranijeg ili većeg pojeftinjenja. Efekat smanjenja cena na svetskoj berzi nije se u Srbiji toliko osetio u periodu od početka godine do oktobra jer je u istom periodu dolar dosta ojačao dosta prema dinaru - za više od 11 dinara po dolaru. Drugi 'razlog' je država", kaže Tomislav Mićović, generalni sekretar UNKS.

Taj "državni razlog" je što je od 15. oktobra svaki litar goriva doatno opterećen "naknadom za formiranje obaveznih rezervi". Naknada iznosi 2,6 dinara (3,12 sa PDV).

"I ta naknada je doprinela neutralisanju pada cene goriva na kapiji rafinerija", kaže Mićović.

Tako u Srbiji rafinerijske cene padaju ali raste procentualno učešće, ionako velikog, državnog zahvatanja.

Naime, od cene svakog litra benzin država zacepi 52,43 odsto a kod evrodizela 48,24 odsto.

ZLATNA SREDINA

U poređenju sa prosečnim maloprodajnim cenama goriva u zemljama regiona pozicija Srbije se nije bitnije menjala, kažu iz UNKS.

Mada se u javnosti uobičajeno predstavlja da je "u Srbiji sve najskuplje", podaci govore da se zapravo radi o "zlatnoj sredini".

Prema aktuelnom pregledu prosečnih maloprodajnih cena goriva preračunatim u evro po srednjem kursu nacionalnih banaka 10 zemalja u okruženju, benzin je jeftiniji u BiH, Bugarskoj i Makedoniji (za oko pet 5 evro centi).

Dizel je, sem u pomenutim zemljama jeftiniji i u Hrvatskoj, Grčkoj i Crnoj Gori, dok je skuplji u Mađarskoj, Rumuniji, Sloveniji i Albaniji.

Velika je razlika na pumpama i u samoj Srbiji. Cene se slobodno formiraju i kod domaćih pumpadžija razlika može biti i do pet,šest dinara.

"Nadamo se da će situacija biti još bolja po potrošače. Trend je da će cene padati jer više nema, i nadamo se neće ga biti, udara kursa a novi propisi su već ukalkulisani u cenu", kaže Tomislav Mićović iz UNKS.

(G.M.Š.)