Opozicija oštro kritikovala predlog budžeta za 2015 godinu kao suviše optimističan u planu prihoda a previše rasipnički kod rashoda, kao i da je pravljen bez dugoročnog ekonomskog plana.
Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Borislav Stefanović izjavio je danas da ta stranka neće podržati predlog budžeta za 2015. godinu jer se njim nastavlja politika štednje građana, a rasipništva države. "Vlada projektuje nekoliko stvari. Prvo projektuje da ima tri metra plavu kosu i da je zgodna, i da će uvek takva biti tokom 2015. Da će biti vrlo bogata i sreća i mi zajedno sa njima. Njihova projekcija je preoptimistična, nerealna i potpuno van kontakta sa onim što se u Srbiji danas dešava", rekao je Stefanović novinarima u Skupštini Srbije. On je istakao i da je nezabeležen slučaj u evropskoj istoriji da se rebalans donosi dva meseca od prethodnog rebalansa, i to u istom danu kada i budžet za narednu godinu. Govoreći o rebalansu ovogodišnjeg budžeta, on je kritikovao što država preuzima gubitke kompanije Er Srbija (Air Serbia) od 160 miliona evra i 200 miliona evra za Srbijagas. "To je novac svih građana Srbije kojim se pokrivaju gubici tih preduzeća uprkos svim obećanjima, optimističnim ciframa koje premijer Vučić (Aleksandar) iznosi ovih dana po takozvanom 'mioničkom proračunu", rekao je Stefanović. Na kritike opozicije reagovao je šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Zoran Babić koji je kazao da drugi rebalans ovogodišnjeg budzeta "nije iznuđen, niti je posledica manjih prihoda i novih troškova, a još manje posledica finanasiranja Er Srbije". "Nigde se u rebalansu ne pominje Er Srbija", rekao je Babić novinarima u Skupštini i dodao da to i nisu dugovi Er Srbije, već JAT-a. On je kazao da su sada "isplivale skrivene fakture" ne samo JAT-a, već i drugih javnih preduzeća. Po rečima Babića, rebalansom je predviđeno da se prihodi, ostvareni boljom naplatom poreza i akciza, usmere na dugove koji su se godinama taložili za vreme vlasti demokrata. Kao primer naveo je da su predviđena sredstva za osnivanje osnovnih sudova, ali i za dugove Ministarstva unutrašnjih poslova od 1,7 milijardi dinara prema zaposlenima. "Oni koji nas optužuju, šta su oni radili, zaduživali su se i to tako da su svake godine povećavali dugovanja od 18 do 34 procenata i ja bih voleo da su i Bojan Patić, Borislav Stefanović i Dragan Đilas poneli te dugove sa sobom, ali nisu", rekao je Babić. Lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović ocenio je danas da su veliki problemi sa kojima se Srbija suočava jasno vidljivi u budžetu za 2015. godinu i da se plaća cena odlaganja reformi u proteklih 10 godina, zbog čega mere vlade nisu dovoljne. Jovanović je u izjavi dostavljenoj medijima naveo da je neophodno napraviti fiskalnu strategiju i plan za izlazak iz krize, kao i da je pogrešno praviti budžet bez dugoročnog plana. Prema rečima ČEdomira Jovanovića, u budžetu rashodi jesu manji, ali je on i dalje nerealan u domenu prihoda koji će se ostvariti kroz naplatu poreza i dobiti. "Ne smemo da računamo na prirodni odliv ljudi u penziju kao najveće sredstvo uštede budžeta", smatra Jovanović koji je dodao da je, umesto takve računice, neophodno veće smanjivanje troškova i stavljanje javnih preduzeća pod kontrolu. On tvrdi da se "ne može očekivati od hroničnih gubitaša da odjednom počnu da prave profite, ali je neophodno otpočeti njihovu reformu kroz transformaciju u akcionarska društva sa zlatnom akcijom države". Istovremeno je, rekao je Jovanović, neophodno podržati privatni sektor kroz smanjenje poreza na zarade i administrativnih troškova. Lider LDP zaključio je da efekti budžeta neće biti vidljivi bez plana koji kao država moramo da imamo. Lider Lige socijaldemorata Vojvodine (LSV) Nenad Čanak ocenio je danas da kriza u Srbiji nije ekonomska, već politička, iako će, kako je istakao, polovina planiranog budžeta za 2015. godinu ići na otplatu dugova. "Bez čistih računa i knjigovdstva nema napretka. Nadam se da će Vlada da shvati da mora da prestane da puni budžet prodajama i pozajmicama", kazao je Čanak na sednici Skupštini Srbije. Čanak je kao glavne zamerke predlogu budžeta za 2015. godinu naveo to što je rađen na osnovu prametara koji su neostvarivi ili teško ostvarivi, poput toga da će kurs biti 119 dinara za evro, iako je već sada premašio vrednost od 120 dinara za evro. On smatra da će i zamrzavanje plata u javnom sektoru i penzija smanjiti tražnju, što će potom prouzrokovati pad budžetskih prihoda. Čanak je istakao da nije dobro što još ne postoji plan na koji način će biti rešen višak zaposlenih u javnom sektoru, navodeći da "trenutno niko osim ministra (finansija) ne zna kako će se to sprovesti". Govoreći o visini javnog duga, koji je po njemu alarmantno visok, Čanak je upozorio da će on naredne godine dostići 80 odsto BDP-a. Podsetio je da je javni dug u zemljama okruzenja 60 odsto BDP-a, a da je Grčka upala u problem kada je on bio na nivou od 100 odsto BDP-a. "Srbiji nema ko da pritekne u pomoć i doći će u poziciju da se u bescenje prodaje ono malo što je ostalo", kazao je Čanak. Čanak je ponovio da država Vojvodini duguje milijardu evra, odnosno svakom građaninu Pokrajine po 641 evra, jer od 2006. ne poštuje sopstveni Ustav po kome Vojvodini pripada sedam odsto republičkog budžeta. PODRŠKA BUDŽETU OD PUPS, SPO i SDPS Poslanici PUPS, SPO i SDPS najavili su danas da će podržati predložena zakonska rešenja za rebalans, budžet i prateće zakone, a šef poslaničkog kluba PUPS Milan Krkobabić ocenio da je za uspeh nužan konsenzus ne samo političkih stranaka već i građana. Krkobabić je u skupštinskoj raspravi istakao da je budžet transparentan, obiman, da je jasno definisao stvari, ali i da je mogao da bude manje detaljan, jer odvlači pažnju od suštinskih stvari. On je dodao da se štedelo na osetljivom segmentu, na penzijama i zaradama u javnom sektoru i naglasio da se u narednoj godini mora pokazati da je ta žrtva imala smisla. "Za to je potrebna ne samo politička saglasnost, već i minimum nivoa saglasnosti oko koga možemo svi da se okupimo, a onda da svi i učestvuju u ovom konceptu. Bez svenarodne saglasnosti ovaj koncept će imati najmanje šanse da uspe", rekao je Krkobabić. On je dodao da se deo ušteda u budžetu odnosi i na subvencije, koje su smanjene poljoprivredi, ali i ukazao da su svi koji imaju hiljade hektara zemlje već samim tim dovoljno vešti da im pomoć parlamenta ne treba. Kada je reč o javnim preduzećima, istakao je Krkobabić, za njih postoji nova metodologija, a to je uvođenje odgovornosti. "Gubici su bili preko 50 milijardi u prošloj godini, u ovoj godini oko 20 milijardi i to je sjajan rezultat. Danas smo sva javna preduzeća natrpali u isti koš, ali ih u budućnosti moramo podeliti u nekoliko grupa", ona koja tržišno posluju, a imamo ih, i ona koja to ne mogu, rekao je Krkobabić. On je sa zadovoljstvom saopštio da javno preduzeće koje on vodi, a to je Pošta Srbije, imala dobit ove godine od 2,12 milijarde dinara. Da će i poslanici SPO podržati predložene zakone rekao je šef te poslaničke grupe Aleksandar Jugović istakavši da će budžetom biti stvoreni uslovi za investiranje u infrastrukturu a da taj zakon takođe podržava i refomski kurs ekonomske politike. "Ovakva finansijska politika i reforme dobijaju podršku najvažnijih finansijskh institucija, MMF i Svetske banke, mnogo je napora učinjeno na evropskom putu i primeni Briselskog sporazuma, koji je uslov svih uslova", rekao je Jugović i naglasio da SPO podržava reformski kurs koji vlada preduzma. Poslanik SDPS Ivan Bauer rekao je da posalnici tog kluba podržavaju budžet koji je, po njemu, odgovoran, racionalan i tranasparentan. Predlogom zakona o izmenama i dopunama zakona o budžetu za 2014. godinu predviđena je preraspodela sredstava tako što će za četiri milijarde dinara biti veće subvencije za poljoprivredu, dok je pola milijarde dinara preusmereno za zaposlene u preduzećima u restrukturiranju. Poslanici će razmatrati i predloge nekoliko finansijskih zakona, Predlog zakona o izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Na dnevnom redu su i predlog zakona o davanju državnih garancije po zaduženju Srbijagasa, predlogu zakona o pretvaranju zaostalih obaveza Er Srbije (Air Serbia) u javni dug i predlog zakona o kreditu za Agenciju za osiguranje depozita od Evropske banke za obnovu i razvoj.
