Poslanici Skupštine Srbije usvojili su jutros, posle 20 sati rasprave, budžet za 2015. godinu i rebalans budžeta za 2014. Raspravu obeležio novi incident
Budžetom za sledeću godinu planirani su prihodi od 924,4 milijarde dinara, a rashodi 1.082 milijarde dinara.
Za je glasalo 160, protiv je bilo pet poslanika.
U rashode budžeta su prvi put uključene državne garancije, koje su ranije bile "ispod crte", sa kojima će ukupni manjak u republičkom budžetu biti 191,4 milijarde dinara, što je oko četiri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Iznad crte su prebačeni rashodi koji se odnose na otplatu glavnice za ranije pozajmica (30,7 milijardi dinara) i na nabavku finansijske imovine (2,1 milijarda dinara), a ne računajući te troškove, budžetski deficit bi iznosio 158,6 milijardi dinara.
Manjak konsolidovanog budžeta iznosiće 231,9 milijardi dinara, odnosno oko šest odsto BDP.
Budžet za narednu godinu je projektovan na osnovu prognoze da će u 2015. godini pad BDP biti 0,5 odsto, a inflacija iznositi četiri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto.
Budžetom je predviđeno i zaduživanje od 706,6 milijardi dinara za potrebe finansiranja budžetskog deficita, nabavku finansijske imovine i otplatu glavnice kreditorima.
Država Srbija će u 2015. godini dati garancije za kredite javnih preduzeća u iznosu do 81,72 milijarde dinara, odnosno 681 milion evra.
Prihodi budžeta od naplate poreza, kako je predviđeno, iznosiće 764,2 milijarde dinara, od čega je naplata PDV-a 399,4 milijarde.
Od naplate akciza očekuju se prihodi od 215,7 milijardi, od čega je akciza na naftne derivate 122,4 miljarde. Po osnovu napalate carina prihodi državne kase trebalo bi da budu 29,2 milijarde dinara.
Najveći izdaci budžeta za narednu godinu biće dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja u vrednosti od 274,8 milijardi dinara i za isplate plata u iznosu 241,2 milijarde dinara.
Rashodi državne kase za socijalnu zaštitu iznosiće oko 126,2 milijarde dinara.
Budžetske subvencije planirane su u iznosu od oko 80,6 milijardi dinara, a kapitalni izdaci biće 49,2 milijarde dinara.
Budžetom je za isplatu otpremnina predviđeno više od 20 milijardi dinara, a najviše za zaposlene u preduzećima u restrukturiranju.
Jutros usvojeni drugi rebalans budžeta Srbije za 2014. godinu, kojim se ne menja masa budžeta, već se oko devet milijardi dinara preraspoređuje sa stavki koje neće biti potrošene na plaćanje starih dugovanja.
Tako će Ministarstvo unutrašnjih poslova platiti dugove Telekomu i Elektroprivredi Srbije, a poljoprivrednicima će preko Uprave za agrarna plaćanja biti plaćeno četiri milijarde dinara duga, dok je 500 miliona dinara predviđeno kao dodatni novac za otpremnine radnicima u preduzećima u privatizaciji.
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su jutros i prateće zakone - izmene Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju kojim se odlaže početak isplate novčanog obeštećenja do 2018, izmene Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, po kojem će pravo na subvencije imati gazdinstva sa najviše 20 hektara umesto dosadašnjih 100 hektara.
Izmenama Zakona o akcizama naplata akciza će se obavljati svakog meseca, umesto na tri meseca, što će omogućiti predvidivost u prihodima budžeta.
Poslanici su usvojili i Zakon o davanju državnih garancija po zaduženju Srbijagasa do 200 miliona dolara za održanje tekuće likvidnosti, zatim Zakon o pretvaranju obaveza Er Srbije od 162 miliona evra u javni dug i predlog zakona o stend-baj kreditu od 200 miliona evra za Agenciju za osiguranje depozita od Evropske banke za obnovu i razvoj.
Usvojene su i izmene Zakona o budžetskom sistemu kojima se predviđa da plate u javnom sektoru neće moći da se povećavaju dok masa zarada ne bude ispod sedam odsto BDP, a penzije dok ukupan iznos za isplatu ne bude ispod 11 odsto BDP.
Usvojene su i izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju kojima se povećavanje penzija usklađuje za Zakonom o budžetskom sistemu i budžetom.
Izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost (PDV) koje su usvojili poslanici, ukida se obaveza plaćanja PDV na donacije iz inostranstva, na primer sredstva IPA se oslobađaju obaveze plaćanja ovog poreza.
Poslanici su usvojili i izmene Zakona o porezu na dobit preduzeća kojima se stvaraju uslovi za podnošenje elektronske prijave za porez na dobiti uključujući i porez na plate, a u redovan sistem oporezivanja uvode se obveznici u postupku likvidacije, stečaja i reorganizacije.
