Zalihe nafte rastu svake godine, kao i godišnja proizvodnja. Tako smo pre četiri godine iz zemlje vadili 650.000 tona, a u 2014. - skoro duplo više, pišu “Novosti”.

Ipak, "crno zlato" u novčanice ne "izliva" direktno država Srbija. Sva naftna nalazišta kojima raspolaže Naftna idustrija Srbije u zemlji i svetu, pripadaju ruskom "Gaspromnjeftu". Naša zemlja, privatizacijom 51 odsto NIS, ima pravo samo na tri odsto rudne rente, kojom naplaćuje vađenje prirodnog blaga sa svoje teritorije.

“Od ukupno 14 miliona tona rezervi, ne možemo reći kolike su tačne rezerve nafte, a kolike gasa, jer pre nego što izvadimo energente iz zemlje, ne znamo u šta ćemo ih pretvoriti”, rekao je Ljubinko Savić, savetnik Udruženja za energetiku u Privrednoj komori Srbije.

Geološke rezerve, što su naše dugoročne zalihe, su oko 50 miliona tona. Mada imamo zalihe kojima možemo da se snadbevamo, većinski vlasnik NIS određuje gde će se vršiti istraživanja i iskopine. Različite procene stručnjaka idu i do 170 miliona tona neotkrivene nafte na našem području, ali brojka od 50 miliona tona jesu potvrđena istraživanja.

Srbija godišnje potroši najmanje 2,2 miliona tona nafte, a iz našeg tla izvadi se oko 1,1 milion tona za godinu dana, ne računajući ono što NIS izvuče u Angoli.

Zasada su najveća nalazišta smeštena u Vojvodini i u Požarevačkoj depresiji, od Negotina, preko Centralne Srbije. Istraživanja se rade u okolini Kraljeva, Požarevca, Negotina, Jagodine i u regionu Mačve.

Kako bi se nafta eksploatisala što savremenije, NIS je otpočeo proces nabavke jedinstvenog softvera, koji će unaprediti istraživanje energenata u Panonskom basenu.

"’Petromoud’ je vrhunski softver za numeričko modelovanje basena”, rekao je Ivan Dulić, rukovodilac Službe regionalne geologije u Naučno-tehnološkom centru NIS.

“Prvu komercijalnu primenu na Balkanskom poluostrvu imaće upravo kod nas. Vrednost investicije u novi softver je više od 500.000 evra. Ovo je strateški projekat prvog reda. Trebalo bi da rezultate naftno-geoloških istraživanja učini znatno uspešnijim i da efikasno obezbedi povećanje resursne baze kompanije”, dodao je.

Realizacija ovog projekta će trajati dve godine, a na osnovu analize i interpretacije prikupljenih geoloških podataka iz Srbije, Mađarske, Rumunije i BiH treba da se obavi modelovanje Panonskog basena. Na taj način, stručnjaci će moći da odrede i koji su to najperspektivniji regioni za buduća naftno-geološka istraživanja NIS, pišu “Novosti”.