Predstavnici kompanije "Esmark“ i reprezentativnih sindikata Železare Smederevo potpisali su novi kolektivni ugovor koji, pored ostalog, predviđa povećanje zarada od 25 odsto ove, i još deset odsto naredne godine, pišu "Novosti."
"Nova cena rada biće 125 dinara, izjavio je za "Novosti" Mileta Gujaničić, predsednik Nezavisnog sindikata metalaca Železare Smederevo. "Dogovoreno je povećanjeplata od 25odstoodmah.To znači vraćanje na zarade pre umanjenja od 10 odsto zbog krize, i dodatnih 12,5 odsto. Takođe, usaglašeno je i povećanje plata za još10procenata od 2016.godine,kaže Gujaničić. Sa ovim uvećanjima, plate će biti praktično vraćene na nivo pre odlaska "Ju es stil-a.“ Vlada čeka zeleno svetlo Evropske komisije kako bi uputila državnu pomoć čeličani, a sa strateškim partnerom pregovara oko biznis plana koji bi bio u interesu obe strane. Esmark nudi investiciju od 400 miliona dolara u narednih pet godina, pokretanje proizvodnje i na drugoj visokoj peći i očuvanje svih 5.000 radnih mesta. BIZNIS PLAN MORA BITI U SKLADU SA EU I MMF Ministar privrede Željko Sertiće kaže da biznis plan za Železaru Smederevo mora biti u skladu sa dogovorom sa MMF-om, ali i sa pravilima EU. On je istakao da je optimista i da će saglasnost u pregovorima o strateškom partnerstvu sa američkim Esmarkom biti postignuta. Sertić je gostujući na TVN1 rekao da je pre dva dana o tome razgovarao sa šefom Delegacije EU u Srbiji Majklom Devenportom. Napomenuo je i da Srbija više neće davati subvencije Železari. "Ukoliko se do kraja januara sa Esmarkom ispregovaraju osnovni elementi u vezi sa preuzimanjem Železare, opreativni poslovi u tom preduzeću bi trebalo da krenu do marta ili aprila, kaže Sertić. Pregovori su, dodao je, u toku, i oni nisu laki, te da "svi koji se bave biznisom znaju da poslovna aktivnost na tako visokom nivou, nosi sa sobom ozbiljne razgovore. On je podsetio da je država kroz sam tender definisala nekoliko stvari koje potencijalni kupac mora da ispinu - da bude kredibilan, da ima minimalni godišnji promet od 300 miliona dolara, da menadžemnt ima iskustvo i kompetencije, te da je Esmark ispunio sve te zahteve, a da se sada vode pregovori oko biznis plana kojim bi bili zadovoljni i Esmark i Srbija. Sertić očekuje da ako se do kraja januara ispregovaraju osnovni elementi, od marta, aprila mogu da krenu operativni poslovi u Železari. On podseća da pored radnika same Železare, još oko 15.000 radnika radi u pratećim delatnostima. "Sam život u Smederevu je drugačiji kada Železara radi... Zamislite kako će biti ako dostignemo milijardu evra proizvodnje", rekao je ministar. Sertić je naveo i da Razvojni fond Vojvodine ugrožava investiciju italijanske konditorske kompanije "Ferero" u Srbiji. On kaže da Poljoprivredno dobro "Aleksa Šantić" treba da bude prodato na aukciji, ali da je za to potrebna saglasnost hipotekarnih poverilaca, a to su Poreska uprava, Agencija za osiguranje depozita i Razvojni fond Vojvodine. Procenjena vrednost te firme je nešto veća od 900 miliona dinara, i sa tom tržišnom cenom će se ići na aukciju. Poreska uprava i Agencija za osiguranje depozita su se, prema rečima Sertića, saglasili da iz te cene budu isplaćeni samo osnovni dugovi, a da kamate budu procentualno isplaćene u zavisnosti od konačne cene koja bude bila postignuta na aukciji, dok Razvojni fond Vojvodine nije prihvatio taj predlog. Sertić kaže i da je "Ferero" izrazio spremnost da investira osam miliona evra, i da je ta italijanska kompanija već počela razgovore sa nizom popoljoprivrednika koji bi radili kao kooperanti osnovne kompanije. Ukoliko do privatizacije ne dođe, vrlo je verovatno da će "Aleksa Šantić" otići u stečaj, i da niko od poverilaca neće biti namiren, upozorio je ministar. Osvrnuvši se na privatizaciju Telekoma, ministar je ponovio da će privatizacioni savetnik koji će biti izabran na tenderu, za Vladu Srbije pripremiti predloge u kom pravcu Telekom treba da se razvija u budućnosti i model privatizacije - što može biti prodaja manjinskog ili većinskog udela, ali i strateško partnerstvo. Prema njegovim rečima, za Telekom vlada veliko interesovanje i više od deset kompanija je izrazilo svoju zainteresovanost. Iako, kako kaže, vlada nema zamerke na rad Telekoma, tržište je surovo i već danas moramo da se pripremimo za 2018. ili 2020. godinu. Prihodi od privatizacije tog preduzeća biće iskorišćeni za otplatu kredita sa visokim kamatama i za investicije, najavio je ministar.
