Da li smo spremni bar za deo od 1,4 biliona evra?

Poslednje kontroverzne mere Evropske centralne banke mogle bi da imaju veliki uticaj i na srpsku ekonomsku scenu. Milijarde evra kapitala će krenuti ka jugu EU ali pitanje je da li i put Srbije.

Od poteza ECB koristi bi, pored onih kojima je direktno namenjena, mogli da imaju i svi ostali u Evropi, jer će "zamena" državnih obveznica za "keš" oboriti sve kamatne stope.

"To znači da će države lakše finansirati svoje dugove tako što će kredite koje sada plaćaju zameniti za nove a jeftinije. Korist će imati i privreda, jer će banke imati više novca za kreditiranje proizvodnje a sami krediti će biti sa nižom kamatnom stopom i tako povoljniji za kompanije. E, sad, pitanje je da li to nama išta pomaže", kaže profesor dr Boško Živković, član redakcije biltena Makroekonomskih analiza i trendova.

Problema zbog kojih Srbija nije dobroj poziciji da iskoristi preokret u toku kapitala sa bogatog severa Evrope ka siromašnijem jugu ima više, ističe profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Zbog njih je pod znakom pitanja da li će i koliko novca od tih 1,4 biliona evra do septembra 2016. stići u Srbiju.

Jedan o kome svi govore je poboljšanje opšte investicione, poslovne klime u Srbiji. To je započeto nizom reformi, od radnog zakonodavstva do mera sređivanja sistema državne kase i potrošnje, a time i smanjenja rizika poslovanja u Srbiji uopšte (tzv. rizik zemlje).

Profesor Bošković ističe onaj o kome se manje i nerado govori - dužnički "sistem" u Srbiji.

"Novac, odnosno investitori neće ovde doći u većem obimu sve dok se ne iščisti klima u kojoj je pojedinim povlašćenim igračima dozvoljeno da ne plaćaju svoje dugove, dobijenu robu ili usluge. Ne svima, ali nekima sud jednostavno gleda kroz prste. Pravosuđe mora da funkcioniše tako da se svako potraživanje naplati u roku od 60 dana. Dok to ne postignemo, ništa od investicija", upozorava uvaženi ekonomista.

(G.M.Š.)