Država Železari sada mesečno daje od 8,5 do 10 miliona evra, a procene stručnih službi Železare iz 2013. godine su da bi njeno zatvaranje jednokratno koštalo između 90 i 157 miliona dolara, s tim što bi se otvorio i mesečni trošak od oko 3,5 miliona dolara za obezbeđenje fabrike, održavanje sistema struje, gasa, razne takse i fiksne ugovore, navodi list.

Osim mesečnih dotacija države, Železara bankama duguje 260 miliona evra, dobavljačima 120 miliona i za sirovine još 145 miliona evra.

Po jednoj računici iz Železare, objavljenoj 2013. godine, kada u čeličani radi jedna od dve peći, ona ukupnom društvenom proizvodu zemlje doprinosi između 0,7 i jedan odsto.
Tada Železara izvozi od 75 do 85 odsto proizvodnje, a u vreme kada je radila punim kapacitetom od 2006. do 2008. učestvovala je sa 10 do 12 odsto u ukupnom izvozu Srbije.

Sa jednom visokom peći vrednost njenog izvoza, po tadašnjim cenama, bila je oko 500 miliona dolara godišnje, što ju je svrstalo u sam vrh liste izvoznika.

Pobornici opstanka Železare, najviše oni koji u njoj rade, ističu da ona kupcima obebeđuje fleksibilnost u snabdevanju repromaterijalom.

Kada jedna od dve visoke peći radi, Železara Srbijagasu plaća za gas oko 50 miliona dolara, a EPS-u za struju oko 40 miliona dolara godišnje, dok Železnice Srbije od Železare zarađuju 12, a Meser Tehnogas 20 miliona dolara godišnje.

Za pet meseci drugog polugodišta 2013. godine u čeličani je bilo angažovano više od 350 domaćih preduzeća koja su tako ostvarila više od 40 miliona dolara prihoda.

Po toj računici iz stručnih službi Železare, njenim gašenjem bi budžet Srbije ostao bez 6,5 do sedam miliona dolara mesečno u proseku, po osnovu poreza i doprinosa iz zarada i na zarede zaposlenih, kao i troškova naknada za nezaposlene.

Izostao bi i prihod zaposlenih kod ugovarača koji rade za Železaru i porez i doprinos na njihove zarade, smanjena bi bila i kupovna moć, što bi se odrazilo na prihod od PDV-a, zbog čega su u Železari izračunali da je taj gubitak priliva u budžet jednak ili čak skuplji od intervencija koje su neophodne da bi se proizvodnja u toj fabrici održala.

Pogoni Železare su, kako se podseća, modernizovani u periodu od 2004. do 2011. i u odličnom su funkcionalnom i proizvodnom stanju i tehnički i tehnološki, jer su procesi redovnog održavanja pogona ustaljena praksa u Železari.