Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) odobrio je juče trogodišnji stend-baj aražman vredan 935,4 miliona SDR (specijalnih prava vučenja), trenutno oko 1,2 milijarde evra, saopšteno je iz sedišta fonda u Vašingtonu.

MMF ističe da su srpske vlasti napomenule da žele da program tretiraju kao program iz predostrožnosti, tj. da ne povlače pare već da one stoje kao rezerva.

Fond pozdravlja reformske napore srpskih vlasti, ali upozorava da se "stezanje" započeto 2014. mora nastaviti, da za državne firme više ne sme biti široke finansijske pomoći i garncija, kao i da kurs dinara mora ostati fleksibilan a intervencije NBS u njegovu odbranu minimalne.

Sam program je baziran na tri stuba, kaže se u saopštenju MMF: ozdravljenje javnih finansija, zatim povećanje stabilnosti i otpornosti finansijskog sektora, kao i primena sveobuhvatnih strukturnih reformi radi dobijanja čvrstih temelja za otvaranje novih radnih mesta i vraćanje visokom ali i održivom rastu privrede.

U Vladi Srbije odobravanje sporazuma je doživljeno kao veliko prizanje MMF-a dosadašnjim reformskim naporima, a u saopštenju Dejvida Liptona, predsedavajućeg i prvog zamenika generalnog direktora Fonda, podvlači se da reforme tek slede.

Srpska privreda je suočena sa ozbiljnim fiskalnim neravnotežama i uvreženim strukturnim slabostima, što se ogleda u slabom rastu i podložnosti naizgled nepovezanim negativnim faktorima.

"Zbog toga program Fonda pruža vlasti (tu se podrazumeva Vlada i NBS) priliku da povrati održivost državnog duga, izbalansira makroekonomsku politiku, podigne otpornost finansijskog sektora i ojača kompetitivnost i potencijal srednjeročnog rasta. Vlasti bi trebalo da budu posvećene jačanju kredibilnosti kroz reforme, kakve su primenjene u 2014. godini, uključujući reforme penzijskog sistema i radnog zakonodavstva"

MMF ocenjuje da rastući javni dug traži fiskalnu konsolidaciju u nastupajućem periodu i da je planirani paket mera koji bi trebalo da preokrene trend odnosa BDP-a i duga u 2017. - odgovarajući. Fokus je na štednji, smanjivanju državne pomoći i minimiziranju fiskalnih rizika koji dolaze iz garancija državnim preduzećima.

Međunarodna finansijska institucija preporučuje i kontrolu stabilnosti finansijskog (bankarskog) sektora kroz posebne testove banaka i finansijskih politika, uz čišćenje loših kredita iz sistema.

Ovo je, inače, četvrti aranžman Srbije sa MMF-om u poslednjih 15 godina. Stend-baj aranžmane imalo smo od 2001. do 2004. godine, zatim 2009. a poslednji koji se sprovodio, onaj iz 2011. je dožive debakl kada je Vlada napravila budžet za 2012. godinu mimo svih dogovora sa kreditorom.