Takođe, kaže Kostić, to zemljište bi trebalo da ode u ruke onih koji znaju da upravljaju tim resursom bez obzira da li je reč o inostranim ili domaćim kupcima.

"Šta će državi 470.000 hektara zemlje u državnim rukama... Od toga država skupi 50 miliona evra ukupnog prihoda od zakupa na godišnjem nivou. A kada bi tu zemlju prodala tim istim paorima, porez bi na godišnjem nivou, prema današnjim cenama, bio 120 miliona evra", tvrdi Kostić.

Prema njegovim rečima, problem je i to što samo 300.000 hektara pod zakupom, a "niko ne zna šta je sa preostalih 170.000 hektara".

"Kako poljoprivreda može biti naša šansa, kada vi danas u javnim istupanjima i pojedinaca iz vlasti, iz ove i prethodne, nazovi ekonomista, poljoprivrednih eksperata, koji pričaju o tome da taj resurs država treba da čuva", upitao je Kostić.

Ne shvata i voleo bi, kaže, da mu neko objasni, čemu toliki otpor prodaji državnog zemljišta kada je ona uvek korisnija u rukama paora i velikih kompanija koje se bave poljoprivredom.

Velo bi, dodaje, i da mu neko objasni kakvo je to gazdovanje državnim zemljištem ako se zna da je deo neobrađen, a deo nije dat ni u zakup.

"Zašto, sad imamo politički problem da prodamo ... Zašto da ne kupuju stranci... Pa šta će da rade sa njom, da je stave u torbe i odnesu u Abu Dabi, Nemačku...", zapitao je Kostić.

Ako je u pitanju problem vlasništva nad zemljom, on tvrdi da ima mnogo načina da se to pitanje zakonski uredi.

"Adekvatno upravljanje tim resursima i podizanje produktivnosti obezbediće više robe za izvoz", naveo je Kostić i dodao da je poljoprivreda naša komparativna prednost kao što su nafta ili gas zemljama srednjeg istoka.