"Da je Železara moja, ja bih potpisao, ali bih nastavio da radim monitoring kao što je dogovoreno. Za mene bi, od onog momenta kad smo uzleteli, monitoring bio dovoljan",rekao je Vujović u intervjuu za "Novi magazin".

On je ukazao da prodaja Železare Smederevo nije realizovana zbog teškoća u shvatanju rizika i u mogućnostima koje nudi naš pravni sistem.

"Zamislite taj aranžman za Esmarkom kao skijašku skakaonicu, Železara je kao skijaš koji treba da se spusti uzletištem i skoči. Mi smo na vrhu skakaonice sa 170 miliona dolara obrtnog kapitala i želimo da kontrolišemo kako ćete trošiti sredstva", slikovito je objasnio Vujović istakavši da je smisao korišćenja tih para da se postigne ubrzanje uključivanja druge visoke peći.

Govoreći o sudbini 512 preduzeća koja su se našla na spisku Agencije za privatizaciju, Vujović je kazao da njihov status mora da bude rešen do kraja ove godine jer para za njih više nema.

Kako je kazao, počelo se sa rešavanjem sudbine 188 preduzeća, od kojih će neka biti privatizovana, a neka će otići u stečaj.

On je kazao da je veoma važno da je kredit Svetske banke za pokriće tih jednokratnih troškova već obezbeđen.

Vujović je naveo da se još uvek ne zna koliko će novca za to biti potrebno, ali ima predviđenih sredstava u budžetu, kao i u tom kreditu, a da ako bude zatrebalo, može se uzeti i drugi kredit.

Kredit Svetske banke, kazao je ima vrlo nisku kamatnu stopu, jedan do dva osto, na 15 godina, sa počekom od pet do sedam godina.

On je kazao da je restruktiriranje javnih preduzeća počelo u decembru, a predstavnici Svetske banke su došli i "snimaju situaciju" u EPS-u, Železnicama..

"Za njih se takođe pripremaju krediti. Oni će postati efektivni tek od 1. jula, pošto to ulazi u sledeći četvorogodišnji plan Svetske banke", naveo je.

Svetska banka će, istakao je, u toku ove godine dati sveukpno 630 miliona dolara, a hoće li sve biti povučeno u ovoj godini ili ne, zavisi od brzine reformi.

Kredit MMF-a nije planiran, ali će to biti moguće ukoliko nam novac zareba, rekao je Vujović.

"Imamo dovoljnu fiskalnu likvidnost i dovoljnu platno-bilansnu likvidnost, deset i više milijardi evra u deviznim rezervama, i nama ta podrška ne treba. Sa druge strane mogućnost povlačenja kredita stoji kao garancija svim javnim investotorima za ne daj bože, ako zatreba", rekao je.

On je kazao da je Srbiji za to na raspolaganju oko milijardu evra.

Govoreći o naplati poreza, Vujović je oceno da taj posao ide odlično i da su od avgusta prošle godine "sve veličine porasle".

Prvih pedset dana ove godine imamo povećanje prihoda i PDV-a i od akciza u odnosu na prošlu godinu", kazao je Vujović.