Veliki broj pronalazaka iz Srbije, u kojima leži ogroman privredni potencijal zemlje, olako se prepušta strancima, ocenio je inovator iz Krnjeva Živoslav Milovanović. Inovatori iz Srbije nisu prepoznati u svojoj zemlji, kažu iz Zavoda.
Prema njegovim rečima, već je dobio nekoliko ponuda od kompanija iz inostranstva koji žele da otkupe licencu, a od pre dve nedelje za njegov izum zainteresovana je i jedna američka kompanija. "Imao sam više ponuda i pre nekoliko godina, nisam hteo da prihvatim jer sam svestan potencijala ove inovacije za Srbiju, a radi se o proizvodu koja je široko primenljiv u svim industrijama", rekao je Milovanović. Kako bi dokazao svoj izum, Milovanović je, kako je naveo, krenuo od najteže oblasti u pneumatici i napravio prototip industrijske vakuum pumpe, a na Mašinskom fakultetu u Beogradu je urađena analiza i poređenje sa nemačkom "aerzen" pumpom, iste kategorije, koja važi za najbolju u svetu. Milovanović je naveo da su rezultati pokazali da njegova pumpa ima viši vakuum i veći protok, a i jeftinija je za izradu. Milovanović je kazao da je prolazio kroz težak period i "na mišiće" uspeo da nađe sredstva za patentnu zaštitu na evropskim i svetskim tržištima, čak je dolazio i na ideju da proda voćnjak. Kako je dodao, pre pet godina, nekoliko dana pre isteka roka za prijavu patenta na međunarodnom tržištu, pomogao mu je penzioner iz Beograda, građevinski inženjer, koji mu je ponudio životnu ušteđevinu "bez bilo kakvog papira i ugovora". "Nije tražio nikakve garancije, nije pominjao kamatu, već mi je kao roditelj, rekao da požurim sa uplatama taksi da ne bi propustio rokove", naveo je Milovanović i dodao da njemu duguje neizmernu zahvalnost. "Biti jednak sa naboljima je velika stvar, biti bolji od najboljih je nemerljivo. Moja pumpa je manja, jeftinija i u proseku ima 14,7 odsto veći vakuum i 29 odsto veći protok sa 4,5 odsto manjom potrošnjom energije", rekao je Milovanović. On je izrazio nadu da će neko u Srbiji prepoznati potencijal i kvalitet njegovog izuma i najavio da će se uskoro obratiti kabinetu predsednika Vlade Srbije za pomoć. "Tražiću da se pokrene proizvodnja ovde, u Srbiji. Ja sam napustio inostranstvo sa tim ciljem, želim da to bude srpski brend. Zašto da nemamo nešto najbolje, što je urađeno u Srbiji", rekao je Milovanović, koji je dugo živeo i radio u Italiji. Prema njegovim procenama, potrebno je oko dva miliona evra za osnivanje savremene radionice u Srbiji sa laboratorijom za ispitivanje, u kojima bi oživeo još ideja i projekata. Najveći problem sa kojim se susreću inovatori u Srbiji, kako je ocenio, su nepoverenje i nedostatak novca. "Bilo je i onih koji su me posmatrali sa nepoverenjem, u smislu 'šta on tu traži pored toliko doktora nauka, šta on to može'", rekao je Milovanović. Njegov pronalazak zaštićen je u republičkom Zavodu za intelektualnu svojinu, ali i u Evropi i svetu, za šta mu je kako je naveo bilo potrebno oko 70.000 evra. Zavod za intelektualnu svojinu Srbije predložio je Živoslava Milovanovića kao kandidata za ovogodišnje takmičenje za najboljeg inovatora Evrope, koji organizuje Evropska patentna organizacija. ZAVOD ZA PATENTE: U SRBIJI MALO RAZUMEVANJA Zavod za intelektualnu svojinu je od 2010. član Evropske patentne organizacije, koja od zemalja članica traži predloge kandidata. Uslov je da se radi o pronalasku domaćeg pronalazača koji je zaštićen evropskim patentom, koji je u komercijalnoj primeni, daje značajan doprinos ekonomiji ili kvalitetu života i koji ima velike razvojne mogućnosti. Pomoćnik direktora Zavoda u sektoru za patente Mirjana Jelić kazala je za agenciju Beta da se inovacije pojedinaca u Srbiji vrlo često suočavaju sa problemom nepoverenja i nedovoljno razumevanja da se novi proizvod razvije, te da se u svetu pronalasci uglavnom stvaraju u timovima. Srbija je prema podacima Evropske komisije duplo povećala prihode od licenci patenata u periodu od 2011. do 2013, kazala je Jelić, ali nije mogla da precizira o kom iznosu je reč. Ona je objasnila da zbog problema je u privrednom ambijentu, inovatori iz Srbije nisu dovoljno prepoznati u svojoj zemlji i često se odlučuju na prodaju licence. Prema istraživanju Centra za istraživanje razvoja nauke i tehnologije u Institutu "Mihajlo Pupin" u Srbiji su postojala dva "zlatna perioda" za inovacije- od 1921. do 1941. kada je registrovano 15.000 patenata, od čega su domaći inovatori činili petinu, i od 1986. do 1990, nakon čega je došlo do pada industrijske aktivnosti. U poslednje dve godine, prema rečima Jelićeve, u Srbiji prednjače izumi iz oblasti elektrotehnike, posebno telekomunikacija i pronalazaka u kojima je implementiran program računara, zatim iz prehrambene tehnologije, mašinstva i građevinarstva. Zavodu za intelektualnu svojinu Srbije u 2014. godini prijavljeno je oko 200 domaćih patenata, od čega 145 prijava čine fizička lica, a ostalo fakulteti, instituti, mala i srednja preduzeća i industrija. Od 2011. godine, kada je prijavljeno svega 180 domaćih izuma, prijava patenata u Srbiji je u blagom porastu, dok je 2004. bilo čak 500 prijava. Prema rečima Jelićeve, najveći podnosilac patentnih prijava u Srbiji je istraživačko-razvojni institut RT-RK iz Novog Sada. Ona je objasnila da ne postoje nikakvi uslovi u pogledu stručne spreme za podnosioca zahteva, te svako ko misli da ima inovativno tehničko rešenje može podneti zahtev Zavodu, koji na osnovu kriterijuma određuje da li će taj patent i registrovati. U 2014. godini registrovano je 78 domaćih patenata, odnosno ukupno sa stranim podnosiocima prijava u Srbiji 493 patenta. Prema podacima EK (Innovation Union Scoreboard) Srbija je u poslednje tri godine ostvarila značajan progres od zemlje skromnog inovatora do pozicije srednjeg inovatora, gde se nalazi u grupi sa zemljama poput Italije i Norveške. Inovatori preko Zavoda mogu da ostvare regionalnu i međunarodnu zaštitu, što je potrbno prema rečima Jelićeve, jer je patent teritorijalno pravo i vremenski ograničeno. Prema Zakonu o republičkim administrativnim taksama iz 2008. godine, cena prijave patenta u Srbiji košta od 8.000 za industriju i privredna društva, fizička lica imaju popust od 50 odsto, dok su oslobođeni od plaćanja, instituti, fakulteti i druge naučne ustanove koje je osnovala država. U plaćanje podnošenja prijave spada i izrada izveštaja o pretraživanju, koja je uvedena 2012. godine. Prijava Evropskom zavodu za patente, kako je navela, košta čak 1.800 evra. Nakon treće godine prijave patenta, inovator plaća taksu za održavanja prava, koja za fizička lica iznosi 5.000 dinara.
