Vrednost prometa u trgovini na malo, a to je veoma značajno jer je PVD najizdašniji porez u Srbiji (više od 50 odsto ukupnog novca od poreza), ovoga januara je bila tek simbolično veća (za 0,5%) nego prošlog. Ovako mali ukupan rast ostvaren je pritom uz rasta prometa hrane, koji realno veći za 6,1% (ali su cene opale), kao i goriva (2,8%, uz znatan pad cena). Međutim, kada se izuzme uticaj sezone, rast u januaru je bio tek 1,6%, i to na decembar, mesec u kome je zabeležen pad od 2,6%.
Razlog smanjenju prometa su, pre svega, manje plate. Ako se gledaju desezonirani podaci, vidi se da plate padaju iz meseca u mesec od početka poslednjeg kvartala pročle godine, i da je to nastavljeno i u januru. To nije dobro iz ugla uticaja na potrošnju i prihode budžeta, ali je očekivano, s obzirom na meru smanjenja plata u državnom sektoru.
Što je naizgled paradoksalno, malo se kupuje i pored toga što cene padaju. U januaru je inflacija, drugi mesec zaredom, zabeležila negativnu stopu i na mesečnom i na međugodišnjem (dvanaestomesečnom) nivou.
To je po prvi put od kako beleže potrošačke cene od 2007. godine (ranije je bio drugačiji sistem sa cenama na malo), da je u januaru zabeležena bilo deflacija, bilo dezinflacija.
U januaru 2015. su poskupeli samo prehrambeni proizvodi (0,6%), prevashodno sveže povrće (6,4%) dok je energija, recimo, pojeftinila 1,4% (manje cene goriva zqa 4,9%).
Sve u svemu, u januaru je dodatno uvećan deo potrošačke korpe sa međugodišnjim rastom cena ispod donje granice inflacionog cilja (2,5-5,5%).
"To je loše za Srbiju kao zemlju sa velikim budžetskim deficitom", ocenjuje Vladimir Vučković, član MAT-a.
(G.M.Š.)
Sve u svemu, u januaru je dodatno uvećan deo potrošačke korpe sa međugodišnjim rastom cena ispod donje granice inflacionog cilja (2,5-5,5%).
"To je loše za Srbiju kao zemlju sa velikim budžetskim deficitom", ocenjuje Vladimir Vučković, član MAT-a.
(G.M.Š.)
