Petrović je, obraćajući se studentima na Ekonomskom fakultetu na panel diskusiji "Da li smo pred izgubljenom decenijom", rekao da je glavni efekat na bolje rezulate u prvom kvartalu smanjenje plata i penzija krajem prošle godine, ali i nešto bolja naplata poreza nego što se očekivalo.

On je naveo da su u prvom kvartalu prisutni i neki privremeni faktori koji su takođe uticali na smanjenje deficita, kao što su vanporeski prihodi koji su bili veliki zbog uplate dividendi javnih preduzeća.

Petrović je precizirao da je većina javnih preduzeća uplaćivala dividende u prvom kvartalu, a da se te uplate zapravo odnose na celu godinu.

"Praktično, da biste ocenili prvi kvartal korektno, vi biste morali uplate koje su koncentrisane u prvom kvartalu da razlučite na celu godinu", rekao je Petrović i dodao da bi to pokazalo da u prvom kvartalu i nisu tako dobri rezultati kao što na prvi pogled izgleda.

Kao još jedan od razloga zašto rezultati u prvom kvartalu izgledaju bolje nego što zaista jesu, Petrović je naveo manje javne investicije od planiranih.

On je ocenio da to nije dobro, ali i podsetio da je vlada najavila da će u ovoj godini raditi na unapređenju javnih investicija.

"Ipak treba očekivati da će neke manje javne investicije koje su propuštene u prvom kvartalu biti nadoknađene u preostala tri, ali to menja ovaj rezultat i čini uspeh u prvom kvartalu znatno manjim", naveo je Petrović.

Postoje izvesna poboljšanja, rekao je Petrović, pre svega zbog bolje naplate, ali je to značajno ispod onoga što se vidi na prvi pogled i daleko od toga da je "spektakularno".

On je, komentarišući najave da će se sa MMF-om pregovarati da se umanji smanjenje plata i penzija, rekao da je mnogo bolje da se taj novac koristi za slučaj da rezultati u sprovođenju strukturnih reformi budu lošiji od planiranih.

Prema njegovim rečima, reformisanje EPS-a može kasniti jer postoji problem naplate, viška zaposlenih, krađa i cene struje.

Dodao je i da se reforma Srbijagasa i petrohemijskog kompleksa ne pomera.

"Šta ako ne uspemo sa reformom Srbijagasa pa nam zatrebaju nove subvencije do kraja godine? Šta ako Železnice ne otpuste ljude? Ako nešto isklizne, trebaće novca", rekao je Petrović.

Prema njegovim rečima, ključno je da se, takođe, i strukturne stvari koje su deo dogovora sa MMF-om ovoga puta urade.

MADŽAR: SRBIJA JE IZGUBILA PRETHODNU DECENIJU

Ekonomista Ljubomir Madžar ocenio je na skupu da je Srbija izgubila prethodnu deceniju i da je vlast postala previše moćna u odnosu na ostatak društva.

On je rekao da je ogromna redistributivnost koja znači "oduzimanje novca od Petra da bi se on dao Pavlu" ključna greška kojoj vlasti u Srbiji pribegavaju jer se time društvu nanosi ogromna šteta.

"Šteta je ogromna, jer se na taj način destimulišu i Petar i Pavle. Prvi zato što nije dobio adekvatnu naknadu za stvorenu vrednost, a drugi zato što shvata da iz države može da izvuče vrednosti koje je drugi stvorio", objasnio je on.

On je zato rekao da se moraju smanjiti te silne preraspodele koje država praktikuje.

Upravo ta moć da vlast odlučuje od koga će uzeti da bi drugome dala, čini je, kako Madžar zapaža, previše moćnom u odnosu na društvo.

"Treba pustiti ljude da rade, ali je za to potreban pravi institucionalni poredak koji treba da obezbedi država", zaključio je on.


ZEC: UZETO PENZIONERIMA VRAĆAĆEMO KAO STARU ŠTEDNJU

Profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Miodrag Zec izjavio je večeras da vlast nije smela da smanji penzije i da će ta odluka pasti na sudu, a da će onda biti plaćena iz budžeta, kao što su građani "plaćati i staru deviznu štednju".

Videozec penzije

Zec je panel "Da li smo pred izgubljenom decenijom", rekao da smanjenje plata ima logike, ali da je smanjenje penzija urađeno neselektivno i ocenio da oni, koji se nalaze u penzionom sistemu, imaju samo jedan ugovor sa sistemom koji je u ovom slučaju obesmišljen.

"Vlast to nije smela da uradi", rekao je Zec i ukazao da, sa druge strane, vlast nije uradila ono što je imalo smisla.

Kao primer, Zec je naveo izdvajanja za zdravstvo i prosvetu.

"Nismo mi bez para, nego samo ludo trošimo paru. Cela Kanada upisuje 200 farmaceuta na fakultete godišnje, a mi više od 1.000. Zašto bismo mi plaćali iz budžeta da školujemo za druge nacije", upitao je Zec.

On je naveo i da Filozofskom fakultetu ne treba više od 100 ili 200 studenata filozofije.