"Uprkos reformskim koracima nije stvarno došlo do nekog poleta u zemlji i do nekog rasta u zemlji i to važi i za nemačka preduzeća u onoj meri u kojoj ona posluju u Srbiji", kazao je Vilhelm na predstavljanju rezultata ankete Nemačko-srpskog poslovnog udruženja (DSW) o uslovima poslovanja u Srbiji za 2015. godinu.

Prema njegovim rečima, ono što Srbiji nedostaje je preduzetnički duh, koji se izgubio kroz vreme, što je, kako je naveo, povezano i sa prošlošću, sa komunizmom i režimom Slobodana Miloševića.

"Mislim da je to težak zadatak koji ne može da se reši od danas do sutra, ali mislim da se upravo ovi reformski zakoni kreću u pravom pravcu, pruža se podrška privatnoj inicijativi, ali i radnici moraju da postanu fleksibilniji, a ne samo preduzeća", rekao je on.

Jedan od važnih koraka u reformi privrede Srbije je i privatizacija više od 500 državnih preduzeća, ali je pitanje je koliki broj tih "propalih" ili neaktivnih preduzeća će stvarno moći da se privatizuje, što do sada nije poznato, rekao je Vilhelm.

On je dodao da postoje i pozitivni primeri poslovanja u Srbiji kao što je Er Srbija, gde je "uskočio" strani investitor, otvoreni su novi letovi, te je aerodrom tri puta popunjeniji nego pre tri godine, a Beograd je postao centar Balkana.

"Veliki je plus srpske privrede produktivnost radnika, koji su dobro obučeni, disciplinovani, angažovani, tome treba dodati i relativno niske plate, te Srbija ostaje atraktivno mesto za investicije. Nije jednostavno opstati u međunarodnoj konkurenciji, ali mislim da se Srbija nalazi na dobrom putu", istakao je Vihelm.

Predsednik DSW Ronald Zeliger (Seeliger) je ocenio da je "sam put reformi nejasan" i da nedostaje učešće privrednika, kao i jasnog master plana na osnovu kojeg će se problermi rešavati.

"Reforme postoje i bave se pravim temama, ali su sporije nego u drugim susednim zemljama, koje se isto tako bore za privlačenje investicija", rekao je on.

Prema anketi o uslovoma polosovanje koje je DSW sporevelo u februaru, među nemačkim firmama koje posluju u Srbiji, samo 13,7 odsto aknetiranih je reklo da je proces reformi koje Vlada Srbije sprovodi od proleća 2014. dobar, dok 42,2 odsto smatra da je nezadovoljavajući.

Da je zadovoljavajući izjasnilo se 44,1 odsto od 101 preduzeća u Srbiji koje su u nemačkom vlasništvu, koja su učestvovala u anketi.

Direktor Delegacije nemacke privrede u Beogradu Martin Knap potvrdio je da susedne zemlje više od Srbije rade na stvaranju boljih uslova za privačenje investicija i kao primer naveo tri nemačke firme koje su se prošle godine opredelile za Makedoniju umesto za Srbiju, nakon poređenja uslova koje te dve zemlje pružaju.

Prema anekti o uslovima poslavanja u Srbiji za 2015. godinu, pravna sigirnost, neefikasna javna uprava, predividivost ekonomske politike, nedostatak borbe protiv korupcije i kriminala su oblasti u kojima nemačke kompanije imaju najviše zamerki.

Zeliger je naveo da je borba protiv korupcije jedna od suštinskih tačaka nezadovoljstva nemackih kompanija, koja još nije rešena od strane srpske Vlade.

Nemačke kompanije su, dodao je, nezadovoljne i radom javne uprave, transprantnošcu javnih nabavki, kao i predvidljivosti ekonomske politike.

U odnosu na prošlogodišnju anketu DSW, procena opšte situacije u Srbiji se nije promenila. Od 101 anketiranog preduzeća svega 10 odsto očekuje poboljšanje u 2015. godini, a kao ni prethodnih godina ne nazire se nada ni u privredni rast, rečeno je na skupu.

Prethodne godine je skoro svako drugo preduzeće očekivalo zapošljavanje novih radnika, dok ove godine to planira svako treće preduzeće. U 47 odsto preduzeća ne očekuje se promena broja zaposlenih u ovoj godini, a duplo više ispitanika nego u 2014. godini, odnosno 17 odsto očekuje da će smanjiti broj radnika.

Kako je rečeno na skupu, ove godine se planira osnivanje Nemačko-srpske privredne komore, prve bilateralne komore u Srbiji, u čijem sastavu će se naći Delegacija nemačke privrede u Srbiji i DSW sa oko 300 članova.