U zemlji za sada nemamo ni jedno veće postrojenje koje radi na biomasu, rečeno je danas na skupu o biomasi u Beogradu.

Srbija raspolaže biomasom vrednoj kao 3,3 miliona tona nafte, što je 64 odsto svih obnovljivih izvora, naveo je Vojislav Milijić iz Nacionalne asocijacija za biomasu Srbije i dodao da je potencijal poljoprivredne biomase procenjen na 1,7 miliona tona (evivalentne nafte), a drvne na 1,5 miliona tona.

Najviše poljoprivredne biomase se dobija od kukuruza, pšenice, suncokreta, soje i šećerne repe, naveo je Milijić, na skupu u organizaciji Nemačke organizacije za tehničku saradnju (GIZ).

Potencijal biomase u Srbiji je visok, ali ne postoji ni jedno aktivno energetsko postrojenje koje radi na biomasu, iako ima nekoliko projekta kogenerativnih postrojenja i toplana koje se pripremaju da rade koristeći biomasu kao energent, kao i nekoliko individualnih poljoprivrednih proizvođača i industrijskih postrojenja koje žele da koriste biomasu za dobijanje energije, kazao je Milijić.

S druge strane, postoji dosta proizvođača peleta i drvne sečke , kao i korišćenja drveta kao ogreva, ali je to prilično neefikasno, istakao je on i dodao da je

Potencijal biomase u Srbiji je visok, ali ne postoji ni jedno aktivno energetsko postrojenje koje radi na biomasu, iako ima nekoliko projekta kogenerativnih (kombinovanih) postrojenja i toplana koje se pripremaju da rade koristeći biomasu kao energent, kao i nekoliko individualnih poljoprivrednih proizvođača i industrijskih postrojenja koje žele da koriste biomasu za dobijanje energije, kazao je Milijić.

Za veće korišćenje biomase, kako je istakao, neophodan razvoj tog tržišta, logističkih centara, sklapanje dugoročnih ugovora o obezbeđenju dovoljnih količina kvalitetne biomase u kontinuitetu, kao i veći prostor za njeno skladištenje.

S druge strane, postoji dosta proizvođača peleta i drvne sečke , kao i korišćenja drveta kao ogreva, ali je to prilično neefikasno, ukazao je Milijić.

Na skupu je rečeno da bi preduzeća i toplane u Srbiji, korišćenjem slame kao energenta, mogla ostvariti značajne uštede u troškovima goriva i istovremeno postati konkurentniji na tržištu.

Drvna biomasa se kod nas najviše koristi u zapadnoj Srbiji i na tom području su već potpisani sporazumi za zamenu mazuta biomasom u pet toplana, a nekoliko privatnih preduzeća je zainteresovano za zamenu i ugradnju novih kotlova na sagorevanje slame, a među njima toplana iz Novog Bečeja.

Organizacija GIZ, kako je istaknuto, može da pruži tehničku podršku prilikom izrade studija za postrojanje na biomasu u Srbiji, kao i spajanje sa stranim investitorma, zainteresovanim da ulažu u tu oblast.